Pripremili：Branko Žujović, Šang Čao

Kineski uvoznici mogli bi da kupe oko 450.000 boca vina iz Srbije i čak mnogo više, a zainteresovani su i za uvoz druge vrste robe i za druge vidove ekonomske saradnje, kao i za jačanje strateškog partnerstva dve zemlje, rečeno je krajem prošlog meseca na konferenciji za novinare koju su organizovali kineska kompanija "Guan Nan" i Udruženje vinara i vinogradara Srbije.

Tržište Kine je ogromno i kineske kompanije su zainteresovane za uvoz vina iz Srbije, a među njima je i firma "Guan Nan" koji procenjuje da bi iz Srbije mogla da uveze od 150.000 do 450.000 boca vina godišnje – rekao je ekonomski savetnik Ambasade NR Kine u Srbiji Džu Lijanči.

Kineski međunarodni radio je, tragom najave mogućnosti izvoza vina iz Srbije, pozvao gospođu VesnuKlikovac Katanić, direktoricu marketinga Plantaža „13. jul" u Podgorici. Ova kompanija već nekoliko godina sve uspešnije plasira svoja vina na tržište NR Kine. Godišnji izvoz, prema nezvaničnim podacima, kreće se oko pola miliona boca vina.

Da čujemo šta je gospođa Vesna Klikovac Katanić poručila kolegama iz Srbije, kada je nastup na kineskom tržištu vina u pitanju.

Bila je to Vesna Klikovac katanić, direktorica marketinga u Plantažama "13. jul" u Podgorici.

Mi se bavimo najavom mogućnosti da iz Srbije počne izvoz vina u NR Kinu.

Tržište Kine je ogromno i kineske kompanije su zainteresovane za uvoz vina iz Srbije, a među njima je i firma "Guan Nan" koji procenjuje da bi iz Srbije mogla da uveze od 150.000 do 450.000 boca vina godišnje – rekao je ekonomski savetnik Ambasade NR Kine u Srbiji Džu Lijanči.

Kineska kompanija "Guan Nan" učestvovala je u privatizaciji "Vršačkih vinograda", koja jos nije završena, a u međuvremenu je otvorila kancelariju u Srbiji pod nazivom "Guan Nan Beograd".

Ekonomski savetnik ambasade NR Kine u Srbiji Džu Lijanči pozvao je vinare i Udruženje vinara Srbije da ponude svoje proizvode kineskom tržištu, napominjući da on zna da prezentacija proizvoda iz Srbije u Kini puno košta, objašnjavajući da je upravo zato "Guan Nan" sa Udruženjem vinara i vinogradara upriličio ovaj susret.

Napominjući da Srbija ima ogromni trgovinski deficit sa Kinom, Lijanči je rekao da ne veruje da Srbija može da izveze nekoliko stotina miliona boca vina godišnje, koliko Kini ukupno treba, ali može da poboljša i druge vidove privredne saradnje i ojača strateško partnerstvo sa Kinom.

Direktor "Guan Nan Beograd" Ćian Čangjong naveo je da trenutna potrošnja vina u Kini iznosi 0,37 litara po glavi stanovnika godišnje, u urbanim sredinama oko 0,7 litara, dok se u 2016. predviđa potrošnja tog alkoholnog pića u količini od 250 miliona kartona, što je u vrednosti od oko 16 milijardi dolara.

U isto vreme, dakle 2016. godine, potrošnja vina u SAD dostići će oko 350 miliona kutija, a na globalnom niovou oko 2,8 milijardi kutija, ocenio je Čangjong.

On je rekao da se očekuje da će potrošnja vina u Kini do 2016. biti ravna trećini ukupne potrošnje tog pića u svetu i ta zemlja će biti na drugom mestu u svetu po konzumaciji tog proizvoda.

Kina danas uvozi oko 60 odsto potrebnog vina sa tržišta EU, a iz Srbije su ona slabo zastupljena na kineskom tržištu, rekao je Čangjong i izrazio nadu da će se to promeniti u skorijoj budućnosti.

Prema zvaničnim statistickim podacima Srbije, u 2012. godine, izvoz vina u Kinu iznosio je 360.000 dolara, a u prvih šest meseci ove godine oko 230.000 dolara.

Da li bi Srbija ponovo mogla da postane jedan od najpoznatijih proizvođača vina? Iz godine u godinu izvoz sve veći. Sa 7,2 miliona evra zarade od vina 2006. godine, prošle godine Srbija je povećala izvoz na 16,4 miliona evra i dospela na 39. mesto na listi najvećih izvoznika vina.

Na istoj geografskoj širini kao francuski Bordo, Srbija je u svetu vina duže od veka i po. U doba austrougarske monarhije kažu da se cena vina na bečkom dvoru određivala na osnovu roda vršačkih vinograda. Voleli su i Nemci da piju vino iz socijalističke Jugoslavije. A onda su došle sankcije i privatizacija.

"Mislim da je jako loše urađena privatizacija kao i ostalih poljoprivrednih kompanija. U to vreme su hazarderi dolazili u privredu, posevno vinogradarstvo rasprodali zalihe kao skidanje kajmaka", kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.

Sada je pod vinovom lozom pet puta manje zemlje nego osamdesetih, 20 hiljada hektara. Opstalo je samo nekoliko velikih proizvođača ali su se pojavili novi vinari sa zasadima manjim od 100 hektara. Oni kažu, uz dobru reklamu, uspeh je siguran.

Proizvođač vina Božidar Aleksandrović izjavio je letos za Radioteleviziju Srbije da su čula svetskih potrošača su već zasićena španskim, portugalskim i drugim vinima i traži se nešto novo. "Srbija i sprska vina sa zajedničkim nastupom mogu da skrenu pažnju na sebe, jer ono što mi imamo podneblje klimatske uslove da naša vina dobro mirišu i imaju dobru strukturu što se danas jako jako ceni", kaže Aleksandrović.

Sa 7,2 miliona evra zarade od vina 2006. godine, prošle godine Srbija je povećala izvoz na 16,4 miliona evra i dospela na 39. mesto na listi najvećih izvoznika vina. Tik uz Crnu Goru, a ispred Hrvatske Slovenije, Bosne i Hercegovine. Tržište Kine za sve balkanske zemlje je veliki izazov.