Pripremile: Lidija Obradović, Vang Džimin

Prvi Muzej kineskog pisma otvoren je 2009. godine u Anjangu, u provinciji Henan. U njemu se mogu videti najstariji tragovi kineskog pisma na životinjskim kostima.

Legenda kaže da je pre pet hiljada godina savetnik Žutog cara (Huang Dija) Čang Đi, stvorio najstarije znakove kineskog pisma, čime je okončana epoha u kojoj su događaji beleženi vezivanjem čvorova na konopcu. Ti prastari znaci postali su jedno od najpopularnijih pisama na svetu, a kineski karakteri, simbol kineske kulture, privlače veliku pažnju ljudi iz svih krajeva sveta. Upravo zbog toga je i otvoren prvi Muzej kineskog pisma.

Prema rečima direktora Muzeja, arhitekta koji je stvarao ovo zdanje bio je inspirisan tragovima pisma na životnjskim kostima i bronzanim predmetima i želeo je da pokaže izvore kulture kineske nacije.

Trospratna zgrada muzeja visoka je 32 metra i u osnovi ima elemente arhitektonskog stila dvorskih zgrada iz perioda dinastije Šang, čime je istaknut značaj kineskog pisma za razvoj kineske civilizacije.

Muzej ima pet izložbenih sala sa eksponatima koji prikazuju i pisma drugih naroda sveta i tragove pisanja na životinjskim kostima, bronzanim predmetima, pločicama od bambusa i svili. To je priča o razvoju kineskog pisma, istoriji kaligrafije i pisama nacionalnih manjina u Kini.

Posetioci mogu da se upoznaju sa vekovima dugom tradicijom kineskog pisma i uz pomoć savremene vokalne, optičke i elektronske tehnike, a na raspolaganju su im i igre poput pogađanja zagonetki, dizajniranja podsetnica, digitalizovano pismo i kompjuterske igrice. Postavka u ovom muzeju omogućava posetiocima, naročito mladim, da steknu više znanja i da osete snagu i uticaj koje je kinesko pismo imalo na razvoj civilizacije.

Muzej kineskog pisma ima veoma važnu obrazovnu ulogu i ulogu u širenju znanja u oblasti kulture. Školarci najviše vole kompjutersku salu, jer tamo mogu da pišu različitim pisaćim priborom ili da koriste rezač papira kojim su nekada urezivani kineski karakteri.

Nedugo po otvaranju, Muzej kineskog pisma postao je zaštitni znak Anjanga koji dnevno poseti oko četiri hiljade turista. On je deo prve faze projekta za promovisanje spomenika tradicionalne kineske kulture. Radi zaštite spomenika kulture i stručnih istraživanja, Muzej je pozvao veliki broj stručnjaka koji su ocenili da je otvaranje muzeja ove vrste od velikog značaja i za razvoj savremene kulture. Lingvisti kažu da preporod stare kulture kineske nacije ne znači zamenu drevne za savremenu kulturu, već da drevna kultura treba da pomogne razvoju savremene kulture.

Kineski jezik i kineska kultura poslednjih godina privlači sve više pažnje u svetu. Na stotine hiljada stranaca uči kineski jezik, a u 87 zemalja i područja sveta otvoreno je 282 Instituta Konfučije.

Drevna kineska kultura i jezik polje su interesovanja i mladih Kineza. Jedan od njih je i naš kolega Stevan, koji se osim novinarstva bavi i slikarstvom. Česte teme njegovih slika motivisane su kineskim pismom i kineskim karakterima, pa ćemo od njega čuti šta ga inspiriše u slikarskom radu.

Stevane, dobrodošao u našu emisiju. Reci nam nešto o svojim interesovanjima za kinesko pismo........