Nacionalnost Dai je jedna od nacionalnih manjina u Kini. Pripadnici ove nacionalnosti uglavnom žive u provinciji Junan, na jugozapadu Kine, a takođe žive i u Burmi, Laosu, Vijetnamu i na Tajlandu. Na celom svetu živi više od 60 miliona pripadnika ove nacionalnosti. Oni imaju svoj jezik i vernici su Budizma.

Folklorne pesme nacionalnosti Dai su obično lirske u fleksibilnom ritmu. U plesovima, plesači često imitiraju pokrete lokalnih životinja i daju im karakteristike. Na primer, ples pauna imitira lepe pokrete ove životinje i stvoren se prema legendi nacionalnosti Dai o paunu.

Praznik prskanja vodom je tradicionalni praznik kineske nacionalnost Dai koji se proslavlja svakog aprila. Povodom Praznika prskanja vodom, ljudi održavaju bogoslužanje. Devojke peru figuru budizma čistom vodom sa cvetovima. Onda se međusobno prskaju vodom u svečanoj nacionalnoj nošnji. Na početku se prskaju rukama i dubokim tanjirom, onda barelom. Pripadnici nacionalnosti Dai se prskaju, pevajući. Obično se tom prilikom čuju glasovi bubnja, gonga, prskanja vode i smeha. Tokom Praznika prskanja vodom, održava se i niz budističkih aktivnosti.

Praznik „Otvaranja vrata" nacionalnosti Dai obično pada u oktobru svake godine. Ovaj praznik znači da je kišna sezona, koja traje tri meseca, konačno završena i da mladi pripadnici mogu slobodno održati svadbu. Povodom Praznika „Otvaranja vrata", mladi pripadnici nacionalnosti Dai odaju poštovanje budističkoj figuri. Stavljaju hranu, cvetove, kovani novac ispred budističke figure. Veče uoči praznika, mladi pripadnici održavaju spektakularnu zabavu. Pale vatromet, pevaju, plešu, obilaze selo držeći fenjere u obliku ptica, životinja i riba.

Područje gde žive pripadnici nacionalnosti Dai je sparno i vruće. Zato tamo postoji mnogo vrsta insekata. Specijalitet od insekata je važan deo hrane pripadnika nacionalnosti Dai. Oni jedu cvrčke, paukove, jaje mrava itd...

Nacionalnost Ji ima više od 8 miliona pripadnika koji žive u provincijama Junan, Sešuan, Guidžou i Guansi-džuanskoj autonomnoj pokrajini. Oni koriste jezik svoje nacionalnosti koji pripada kinesko-tibetskoj porodici. Zbog učestalih kontakata sa pripadnicima nacionalnosti Han, veliki broj pripadnika narodnosti Ji dobro zna kineski jezik. Ova nacionalnost je formirana pre 2 hiljada godina. Unutar ove narodnosti dugo godina se održao kmetovski sistem. Osnivanjem nove Kine 1949. godine je postepeno eliminisan ovaj sistem.

Pripadnici nacionalnosti Ji obožavaju da pevaju i plešu. Imaju svojevrsne tradicionalne pesme, recimo pesme za penjanje u planinu, pesme za goste, za rakiju, svadbu itd. Neke pesme imaju tekst, a neke su improvizovane. Pripadnici nacionalnosti Ji obično sviraju mabu, bavu, kousian i druge instrumente. I oni plešu zajedno u brzom ritmu.

Praznik baklje je karneval pripadnika nacionalnosti Ji. Ovaj svečani praznik se održava od 24. do 26. juna svake godine po lunarnom kalendaru. Ljudi uveče mašu bakljom i međusobno izražavaju dobre želje. Noć je sjajna kao dan. A ako mladić da baklju devojci, onda je to izraz ljubavi.

Za pripremu svadbe, mladić nacionalnosti Ji treba da zaprosi devojku sa konjem, rakijom, ovcom i žitaricom. A kad mlada uđe u kuću mladoženje, rođaci mladoženje drže rižu i meso oko mlade. To simbolizuje da će bračni par biti bogat i srećan u budućnosti.

Festival mode je predstava devojaka nacionalnosti Ji posvećen njihovoj tradicionalnoj nošnji. Tokom godine se 2 puta organizuje ovaj festival mode. Devojke nose svoju omiljenu tradicionalnu haljinu, koju su same napravile u konkurenciji za najlepšu. Nošnja devojaka nacionalnost Ji sadrži dosta veza. Izrada jedne haljine traje obično 1 do 2 godine. Stoga, devojka čija je haljina najlepša, smatra se najvrednijom i najpametnijom.

Osim toga, pripadnici nacionalnosti Ji stanuju daleko jedni od drugih, festival mode je dobra šansa za mlade pripadnike da se međusobno upoznaju i okupe. Sledi Pesma o rakiji. Ova pesma pokazuje ljubaznost pripadnika nacionalnosti Ji kad služe rakiju gostima.