U Ženevi je izvor koji nije želeo da bude imenovan rekao da je „sva tragedija" sadržana u neslozi međunarodne zajednice koja ne može da se dogovori o jedinstvenim limitima zagađenja namirnica.

„Još se polazi od JECFA definicije rizika po zdravlje čoveka koja podrazumeva da bi on trebalo da bude onoliko nizak koliko je moguće. Kao poželjna granica rizika po zdravlje smatra se odnos jedan prema milion (od milion ljudi oboleće jedna osoba). "

Naravno, međunarodni standard rizika od jedan prema milion ne pogađa svakog na isti način. „Ako je neko podložan oboljenjima bubrega ili jetre – posebno ako je oboljenje u povoju – posledice čak i minimalnog opterećenja aflatoksinima mogu da budu kobne", kaže Jirgen Tier - Kuntke.

Podaci koji su uzbunili nemačku javnost posle otkrića aflatoksina u stočnoj hrani, u mleku, mesu, iznutricama i jajima odnose se na tamošnje standarde. Granica dozvoljenog zagađenja je do 25 puta niža nego u Srbiji. Na pitanje kako bi trebalo oceniti potencijalno zagađenje srpskih namirnica, sagovornici u Berlinu i Ženevi su ostali – nemi.

U vremenu, najzad, dok se nadležni u Srbiji sučeljavaju oko predloga mera koje bi trebalo zavesti da bi se prevazišli problemi nastali zbog mleka zagađenog aflatoksinom M1, u Nemačkoj su vodeći veletrgovci mesom i mesnim prerađevinama zaveli rigorozne kontrole.

Dva koncerna – Vion grupa i BMR – zahtevaju pri otkupu mesa pisane deklaracije proizvođača da pri tovu nisu koristili zagađeni kukuruz, odnosno i potvrde prethodnih, redovnih kontrola hrane za tov i organizama domaćih životinja.