Pripremila: Tatjana Soldat

U Briselu je juče održan sastanak ministara finansija 17 zemalja članica evrozone, na kojem se uglavnom raspravljalo o pregovorima sa Kiprom o pružanju paketa pomoći.

Kiparskima bankama, oslabljenim zbog uticaja krize koja je pogodila susednu Grčku, preko je potrebna novčana pomoć u iznosu od 170 miliona evra kredita, kako bi se sprečio bankrot ili povlačenje iz evrozone. U junu prošle godine Kipar je započeo pregovore sa Evropskom unijom, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, ali sporazum nije postignut zbog velike razlike u stavovima. Kiparska vlada se nada da će pregovori o pružanju pomoći uskoro uroditi plodom.

Predsednik evrozone Žeron Diseblom je rekao: ''Prvi sastanak evrozone i kiparske vlade bio je od velike pomoći. Nova kiparska vlada je preuzela dužnost, pa evrozona veruje da će uskoro biti postignut sporazum o pružanju paketa pomoći Kipru. Evrozona se nada da će sa novim kiparskim predsednikom Anastasiadesom održavati tesnu saradnju i da će što pre biti postignut sporazum o pružanju pomoći.''

Kipar je tražio pomoć u ukupnoj vrednosti od 170 miliona evra, što nije velika suma, ali ukoliko ova sredstva dobije u vidu kredita, razlika između kiparskog javnog duga i BDP-a iznosiće 145 odsto. Upravo to je razlog zbog čega članice evrozone imaju različita mišljenja o načinu pružanja pomoći Kipru.