Pripremila: Tatjana Soldat

U Briselu će danas biti održan sastanak na kojem će stručnjaci Evropske komisije (EK), Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) razmotriti mogućnost pružanja pomoći kiparskoj privredi, koja je zapala u duboku krizu. Bez obzira na to što su stavovi zemalja članica EU o pružanju pomoći Kipru različiti, očekuje se da će tokom marta biti postignut sporazum o pomoći između EK; ECB i MMF i kiparskih vlasti. Posle Grčke, Irske i Portugala, Kipar je četvrta zemlja evrozone čijoj je privredi potrebna pomoć da bi izašla iz krize.

Kipar je uputio zahtev za međunarodnu pomoć u vrednosti od 170 miliona evra, od kojih će polovina otići na spasavanje kiparskih banaka. Vrednost pomoći nije velika, upravo toliko iznosi i godišnja vrednost kiparskog bruto društvenog proizvoda (BDP). Članice EU imaju različita mišljenja o načinu pružanja pomoći Kipru: jedni ističu da će davanjem novca razlika između kiparskog javnog duga i BDP-a porasti na 145 odsto, što je neodrživ odnos, koji će kao grudva snega pokrenuti lavinu. Zbog toga se Nemačka, Holandija i druge zemlje protive ovakvom načinu pružanja pomoći i traže da svi privatni investitori koji imaju otvoren račun u kiparskim bankama uđu u dugoročni plan štednje, kako bi se smanjio teret poreskih obveznika u evrozoni.

Rusija je veliki kreditor Kipra, jer mnogi ruski biznismeni drže svoj novac u kiparskim bankama. Zbog toga EK; ECB i MMF vode pregovora sa Rusijom, dok je kiparski predsednik Nikos Anastasiades protiv strane pomoći. Kiparske vlasti brine mogućnost da će dobijanje pomoći uticati na odliv sredstava iz Kipra u druge zemlje, što će ovoj zemlji načiniti nepopravljivu štetu.