Pripremila: Tatjana Soldat
Danas posle podne u Beloj kući sastaće se američki predsednik Barak Obama i japanski premijer Šinzo Abe. Biće to prvi susret Abea sa američkim predsednikom, od kada je izabran na mesto japanskog premijera.
Na današnjem susretu Obama i Abe će razgovarati o ekonomskim problemima i pitanjima bezbednosti, te ponoviti značaj koalicije SAD i Japana. Dve strane će pre svega razgovarati o nuklearnom programu Severne Koreje, konstatovati uvođenje novih ekonomskih sankcija Severnoj Koreji, među kojima su zabrana priliva sredstava sa međunarodnog finansijskog tržišta u Severnu Koreju i druge mere. Obama i Abe će verovatno razgovarati i o kinesko-japanskom sporu o suverenitetu nad ostrvom Diaoju, o čemu je američka strana ranije istakla da nema nikakav stav i da se nada da će se taj spor rešiti diplomatskim sredstvima.
Pored toga, mediji ističu da je Abe imao podršku glasača upravo zbog toga što je obećao da će tražiti ekonomsku pomoć Amerike, ali da ostvarenje plana o ekonomskoj stimulaciji ipak mora da odobri Obama. Abe se zalaže za obiman plan ekonomske stimulacije, naročito za hitno uvođenje labave monetarne politike, zbog čega je vrednost japanskog jena pala za 10 odsto u odnosu na američki dolar. Ipak, postoji strah da će ''Abeova ekonomija'' dovesti do devalvacije jena i recesije japanske ekonomije.
Posle susreta sa Obamom, Abe će održati govor u Američkom centru za analitička istraživanja. On će u prvom govoru u inostranstvu nakon izbora za japanskog premijera, pozvati na obnavljanje američko-japanske koalicije iz ranije vladavine Liberalno-demokratske partije. Posle toga biće održan prijem u Abeovu čast.
Sa Abeom je u SAD otputovao i ministar spoljnih poslova Fumio Kišida, koji će se posle podne, nakon susreta Abea i Obame, sastati sa novim američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem.
Abe je u intervjuu za ''Vašington post'' rekao da je pitanje ostrva Diaoju deo ''kontrolisanog plana'' i da Kina ne može ''otimati teritoriju drugih zemalja''. Abeov ''kontrolisani plan'' obuhvata povećanje vojnih izdataka, jačanje veza sa Tajlandom, Vijetnamom, Indonezijom i drugim zemljama i isticanje značaja američkog prisustva u Aziji.
