Umesto poreza na prihod kineske firme će plaćati samo porez na dodatu vrednost

Preduzeća u kineskom južnom gradu Šendže i provincijama Fuđjan i Kuangdong, počev od 1. novembra ove godine, umesto poreza na prihod plaćaće porez na dodatu vrednost.

Pre ovih gradova, u Šangaju i Pekingu, kao i u provincijama Đjangsu i Anhui, već je eksperimentalno uvedena ova praksa.

Porez na dodatu vrednost i porez na prihod dva su glavna poreza u Kini.

Ranije su u Kini proizvodna preduzeća plaćala porez na dodatu vrednosti, a firme za uslužne delatnosti plaćale su porez na prihod. Ujedinjenje dve vrste poreza u jedan, odnosno porez na dodatu vrednost, ima za cilj izbegavanje duplog oporezivanja, čime će se olakšati opterećenje firmi.

Šangaj je početkom ove godine uveo porez na dodatu vrednost umesto poreza na prihod. U prvom tromesečju su sva preduzeća za 2 milijarde juana manje platila porez nego ranije. Naročito manja preduzeća, platila su za 40 odsto manje nego ranije.

Poznata kineska finansijska komentatorka, Je Tan, rekla je da su najveću korist od ove politike dobila velika uslužna preduzeća, jer je deo njihove osnovne cene koštanja otkonjen u porezu na dodatu vrednost.

Jang Juj, iz Centra za razvoj grada i manjih naselja pri Državnom komitetu za razvoj i reformu, smatra da će politika o pretvaranju poreza na prihod u porez na dodatu vrednost unaprediti razvoj kineskih preduzeća za uslužne delatnosti, kao i srednja i mala proizvodna preduzeća.

U vrednosti bruto domaćeg proizvoda, sa 43 odsto učestvuju preduzeća za uslužne delatnosti, a prosečan nivo u svetu iznosi 50 odsto. Po tome, kineski sektor usluge ima veliki potencijal razvoja.

Stručnjaci ističu da će buduća pokretačka snaga za kinesku privredu biti povećanje potrošnje i širenje okvira uslužne delatnosti. Nova politika naplaćivanja poreza na dodatu vrednost biće veoma korisna za preduzeća koja obavljaju poslove logistike i usluga.

Zamenik predsednika kineske vlade, Li Kećiang, ovih dana je izjavio da će izratiti konkretan plan za uvođenje nove finansijske politike u više kineskih privrednih sektora, kao što su pošta, telekomunikacija, železnica i građevinarstvo. Prema finansijskim mogućnostima centralne i lokalnih vlada, ova politika će biti uvedena u celoj Kini.