Pripremila: Lidija Obradović

Proteklih mesec dana na putovanja Kinom vodila su nas čula. Osetili smo dodir svile, omirisali sandalovinu, pogledali očima filma u istoriju, a onda smo uživali pijući čaj, najviše u ceremoniji i ritualu čaja. Kultura čaja je nešto po čemu je Kina specifična i po čemu se prepoznaje, a našeg današnjeg sagovornika, profesora Ratka Božovića, sociologa kulture pitamo – šta je njegova prva asocijacina na Kinu.

Ratko Božović: da ne zaboravim da kažem ono što se dešava ovog tenutka dok mi razgovaramo – ja pijem čaj i u tome vidim nešto gotovo mitsko, nešto neobično, tajanstveno, ali i vredno da se spomene. A kada je čaj u pitanju i ritual pijenja čaja u Kini, to je već priča koja se tiče stila življenja, načina života i jedne posebne metafizike svakodnevice u kojoj čaj dolazi kao forma komunikacije, ili opstajanja, gde mi jesmo uz pomoć čaja i sa čajem kompletni. Komplentni u onome kako meditiramo u tišini dokolice, kako komuniciramo sa kulturom, kako komuniciramo sa pozorištem, sa operom, sa svim vrednostima koje su prisutne u trenutku dok pijemo čaj. Čaj je u neku ruku podsticaj, jedna forma afrodizijaka koji podiže našu emociju, našu umnost do stepena jedne komunikacije koja je posebno vredna i značajna, koja postaje ne samo navika, nego postaje unutrašnja potreba.