Uverena sam da ćete se saglasiti sa mnom da je poseta nekoj galeriji pravo putovanje kroz različite emocije I raznorazne predele. Ako govorimo o galeriji slika kineskog tradicionalnog slikarstva onda je to po mnogo čemu svojevrsno putovanje – putovanje na kojem ćete uživati u lepoti izraza jednostavnim potezima kista I vatrometu boja, ali I naučiti mnogo šta o Kini, njenoj istoriji, filozofiji I kulturi.

U jednu takvu galeriju vas vodim danas u našoj rubrici putovanje po Kini.

Galerija se zove Juping, nalazi se u tržnom centru u Lugu ulici u pekinškoj opštini Babaošan, a njena vlasnica je, kako bi mi to rekli, akademska slikarka Liang Juan, alias Džiguang. Sličnih galerija u sličnim tržnim centrima širom Pekinga Ima na stotine I stotine, ali meni se ova učinila toliko posebnom da sam odlučila da sa vama baš u nju danas zavirimo I otisnemo se na putovanje kineskim tradicionalnim slikarstvom.

Na svim slikama Liang Juan izražena je stilska ujednačenost, pa čak, na prvi pogled, I šablonizirani detalji kao da je reč o dekorativnom slikarstvu. Međutim, pažljivijim promatranjem uočavaju se brojni detalji koji ukazuju na kompleksnost izraza koji sublimira praktično sve oblike duhovnog izražavanja. Liang Juan objašnjava:

"Kinesko slikarstvo je ima dugu istoriju. To je umetnost koja je kombinacija kineskih pesama, književnosti i slikarstva I obuhvata brojne oblasti umetnosti. Generalno je podeljeno na tri vrste – slikanje pejzaža Šanšui (kombinacija planina, vode i šuma), Huaniao (cveća i ptica) i Ženvu (figurativne slike), a te tri vrste su podeljene na još nekoliko podvrsta".

Juan mi je rekla da je još u detinjstvu zavolela kaligrafiju I slikarstvo jer njena porodica ima dugu umetničku tradiciju. Za nju je, kako je naglasila, slikarstvo nasušna duhovna potreba I oslonac u životu jer je duboko, čak genetski, ukorenjeno u tradicionalno kinesko poimanje umetnosti. Tu civilizacijsku prošlost, objašnjava, ona u svojim delima ne napušta.

« Diplomu sam stekla na katedri za kinesko nacionalno slikarstvo Umetničkog fakulteta Hanlin u Čenduu u centralnom delu Kine. Posle toga sam postala profesionalna slikarka, a više godina sam se bavila i umetničkim vaspitanjem u tom gradu. U Peking sam se doselila 1966. godine I otvorila svoju galeriju".

Juan je ne bez ponosa istakla da je učila od najboljih kineskih tradicionalnih slikara – Džu Licuna, Gu Žujua, Luo Džihua, Vu Čengdžina I Li Ćingkea. Zahvaljujući njima savladala je komplikovani tehnološki postupak pravljenja slike. Jer, kako je objasnila, za nastanak slike potrebna je izuzetna koncentracija i uvežbana ruka. Potez kistom na posebnoj svili ili finom pirinčanom papiru mora biti besprekoran jer nema popravke.

Na njenim slikama izbija svojevrsna tajnovitost, a na većini izloženih u galeriji dominiraju ženski likovi. Zato sam je pitala da li su žene njena preokupacija

"Ne, nisu. Ima mnogo vrsta figurativnih slika. Mogu se slikati portreti, Bude, lepe devojke, likovi iz mitova i bajki ili jednostavno ljudi koji su vam zanimljivi. Evo, na mojim slikama su uglavnom slike Buda ili lepih žena. Ali, to nije moja preokupacija. Često slikam i ostale motive – cveće I pejzaže, na primer", objasnila mi je Juan.

Naglašava da je izbor motiva stvar njenog nadahnuća, ali da je uvek u vezi sa bogatom kineskom istorijom, filozofijom I poezijom.

Mnoga njena dela više puta su nagradjivana na medjunarodnim I domaćim izložbama, a brojna se nalaze u kolekcijama velikih kineskih kompanija, hotela I stranaca. Radi I slike sa budističkim motivima pa se veliki broj njih nalazi u budustičkim hramovima

Svoje umeće Juan prenosi najmladjima. U galeriji smo zatekli dva njena učenika kako pod njenim budnim okom vežbaju kaligrafske poteze. Kaže da nema mnogo vremena za podučavanje, ali da povremeno uzme izuzetno talentovanu decu da sa njima radi.

Objašnjava da je veoma zauzeta kao član Kineskog udruženja umetnica, Pekinškog komiteta za taoističku kaligrafiju i slikarstvo, Udruženja umetnika u Sečuanu i kao naučni savetnik na sečuanskog Institutu za kaligrafiju. Na pitanje koliko je velika konkurencija u njenoj profesiji sa smeškom odgovara :

« Konkurencija postoji u svim oblastima, ne samo u slikarstvu. Uspeh zavisi od vaše sposobnosti i zaljubljenosti u profesiju. Ja se slikarstvom bavim kao hobijem. Zato ne brinem koliko ću da zaradim i na koji način da prodam što više slika. Bavim se ovim poslom samo zato što ga volim", rekla je Juan.

Navodi da je retko učestvuje na izložbama I da slike uglavnom prodaje u galeriji. Stalnim kupcima i slučajnim posetiocima kao što sam ja. Doduše, jos nisam kupila nijednu, ali bih rado na svom zidu videlu onu na kojoj su naslikane tri mlade devojke sa lepezama koje sede za stolom na kome su voće i jedna šarena maca. I to u rajskom vrtu prepunom cveća i kaveza sa šarenim papagajima. Cena te slike je, verovatno ste radoznali da saznate, 1800 juana (180 evra).

Pripremila:Ljiljana Bulat