Praznik dočeka lunarne nove godine, Praznik proleća kako se u Kini naziva, najvažnija je, najveća i najživopisnija porodična svetkovina. Ovaj praznik može se uporediti sa Božićem, jer je to vreme okupljanja porodica, a na bogatoj prazničnoj trpezi nalaze se i jela koja štite zdravlje na prelasku iz zime u proleće

Piše: Lidija Obradović

Lunarna nova godina svake godine pada u različito vreme, u zavisnosti od mesečevih mena. Prema kineskom lunarnom kalendaru – jednom od najstarijih na svetu, nova godina dolazi prvog dana prvog meseca, što po zapadnom kalendaru pada izmedju 20.januara i 20. februara u godini.

U Kini su godine svrstane u cikluse od dvanaest godina, a svaku od njih obeležava jedna životinja, pa je shodno tome 2015. godina u znaku Ovce. Njenim karakteristikama biće obeležena čitava godina, kao i životi pojedinaca, posebno onih koji su rođeni u ovom znaku, poručuju tradicionalni drevni kineski mudraci.

Proslava Praznika proleća počinje s pojavom mladog meseca prvog dana godine, a završava se kada je mesec pun, petnaest dana kasnije. Ove godine mlad mesec će se pojaviti 18. februara, a u noći u kojoj se kalendar pomera za jedan broj, u Kini se ne kaže „dočekujem novu godinu", već „prelazim u novu godinu". To znači da iz godine Konja prelazimo u godinu Ovce.

Vatromet i petarde

Za razliku od običaja Zapadne kulture, gde se nova godina dočekuje bdenjem, u Kini je najvažniji događaj okupljanje porodice i porodični ručak koji protiče u dobrom raspoloženju. U sumrak, kada na nebu počne da se pojavljuje mesec, počinje vatromet, buka petardi i veselo i glasno pozdravljanje godine koja dolazi. .

Praznik proleća traje 15 dana i za svaki od njih postoje specifični tradicionalni običaji, ali i jelovnik.

Prvog dana lunarne Nove godine svi ukućani ranije ustaju, otvaraju kućne kapije i bacaju petarde crvene boje. Crvena boja simbolizuje sreću koja treba da prati taj dom. Tog dana se pripremaju kineske raviole điaozi, čije punjenje ne sme da bude sa mesom. Ovoga dana Kinezi se mole za zdravlje, sreću i blagostanje. U nekim krajevima za trpezom se tradicionalno pije travarica, rakija od raznih vrsta lekovitih trava. Tako se iskazuje želja za zdravljem porodice i izbegavenjem nesreća kada je reč o domu. I mlado i staro prvoga dana nove godine treba da popije makar gutljaj te rakije, jer podstiče cirkulaciju i jača imunitet.

Drugog dana, nakon što se izađe na ulicu da se dočeka Duh bogatstva, jedu se rezanci koji simbolizuju dugovečnost, kako bi svi ukućani bili zdravi i dugovečni. Toga dana udate ćerke zajedno sa mužem i decom dolaze da čestitaju praznike roditeljima. Bake i dede darivaju decu crvenim kovertima u kojima je novac, a rezanci na trpezi pokazuju da je neraskidiva nit koja povezuje porodicu, bez obzira koliko fizički njeni članovi bili udaljeni. Običaj je da se drugoga dana Nove godine obilaze rođaci i prijatelji i sve drage osobe. Uz uzajamne čestitke i najbolje želje, razmenjuju se i pokloni koji svakako treba da budu u parnom broju, jer „sve što je dobro dolazi u paru", kaže jedna drevna kineska poslovica.

Crvene slike na vratima

Treći dan nove godine zove se ''Mala godina''. Na severu Kine tada se jedu piroške punjenje kineskim lukom hezi, što simbolizuje ujedinjenje porodice. Četvrtoga dana na trpezi su punjene, debele palačinke sa nadevom od raznih vrsta povrća. Četvrti dan je pogodan za obavljanje raznih poslova u kući (i u državi), a peti dan se zove ''po vu'', jer prestaju sve zabrane koje su važile prvih dana praznika: može da se čisti kuća, da se koriste nož i makaze, da se baci smeće, vlasnici prodavnica otvaraju svoje radnje... Toga dana se spremaju điaozi punjeni najčešće svinjskim mesom i kineskim lukom. Ukoliko se dogodi da testo pukne, ne kaže se ''po'' (pući), već ''dženg'' (zaraditi).

Šestog dana Nove godine treba se odbraniti od Duha siromaštva tako što se na ulazna vrata lepe slike od izrezanog papira crvene boje. Ovog dana na trpezi je i tofu, sir od soje. Sedmi dan predviđen je za šetnju gradskim ulicama, ali nekada šetnja nije bila svima dozvoljena. U drevnoj Kini samo su devojke sa navršenih 16 godina tog dana dobijale dozvolu da prvi put samostalno prošetaju gradom. Udate žene tek sedmog dana Nove godine imaju priliku da malo odahnu od kućnih poslova. Sedmi dan je i dan kad se dočekuje Duh ljubavi i sreće („sji šen") i toga dana se jedu prolećne rolnice. Porodica je na okupu, a u jednu od rolnica stavlja se metalni novčić. Onoga ko ga pronađe pratiće sreća čitave godine, a ovaj običaj i verovanje koje ga prati isti su kao i naš običaj stavljanja dukata u božićnu česnicu.

Festival živopisnih fenjera

Osmog dana Nove godine vreme je najčešće lepo, noć bude vedra, pa stariji zajedno sa decom uživaju u zvezdanom nebu. Sledećeg, devetog dana, skida se svečana odeća i oblači svakodnevna garderoba. Desetog dana se treba pokloniti Duhu kamena i zahvaliti mu na dobrom zdravlju i čvrstini koju je podario članovima porodice. Ovaj ritual istovremeno pokazuje želju starih Kineza da žive u skladu sa drugim ljudima i sa prirodom. I tako sve do petnaestog dana Praznika proleća, kada se obeležava Praznik fenjera. Sve ulice, posebno parkovi, tog su dana i večeri puni šarenih svetlećih lamipona maštovitog izgleda na koje se kače lične želje i poruke bliskim osobama.

Petnaesti dan prvog meseca lunarne godine zove se i Praznik juansjiao i toga dana na porodičnoj trpezi obavezno se nađu slatke kuglice od lepljivog pirinča juansjiao punjenje raznim nadevima. Oblik kuglica i sladak nadev simbolizuju sreću porodice i sladak život bez goričine i problema. Običaj je nastao u vreme Han dinastije i tog su se dana ljudi molili bogovima za dobro zdravlje, sreću i blagostanje. U savremenoj Kini ovaj dan mnogi smatraju Danom zaljubljenih, sa svim željama i poklonima koji ga prate svugde u svetu.

U raznim krajevima Kine postoji na desetina vrsta juansjia kuglica koje su punjene različitim nadevima: od gloga, urmi, soje, povrća, susama, maslaca, čokolade...

Riba i piletina na prazničnoj trpezi

Novogodišnja trpeza bogata je i raznovrsna, a svaki kraj Kine ima svoj tradicionalni jelovnik za početak Praznika proleća.

U južnim krajevima zemlje na stolu je 10 jela, uz obaveznu ribu koja predstavlja zajedništvo i bogatstvo i piletinu koja je znak blagostanja. U severnom delu Kine jede se, uz ostalo, i novogodišnji điaozi, jelo pravljeno od pšeničnog brašna sa različitim nadevima.

U nekim krajevima zemlje na novogodišnjoj trpezi su obavezno i jela kojima se poklanja naročita pažnja, jer se veruje da u sebi nose posebne moći.

Tako za budućeg oca na trepzi treba da bude seme lotosa, jer ono predvidja muškog potomka. Ginko je simbol srebrnih šipki, odnosno bogatstva, a popularna je i veoma ukusna crna mahovinasta alga za koju se veruje da pomaže u dosezanju bogatstva. Sušene mahunarke odišu bogatstvom i srećom, a izdanci bambusa simbolizuju opšte blagostanje.

Tofu, sveže mahunarke i sve druge namirnice bele boje ne stavljaju se na novogodišnju trpezu jer je bela simbol nesreće. Jela se pripremaju u komadu, tako predstavljaju celovitost, a testo se ne seče, pogotovo ne rezanci, jer su simbol dugovečnosti.

Voće kao novogodišnji poklon

Novogodišnji praznici su tradicionalno vreme davanja i primanja poklona, a poklanjanje voća i slatkiša je u skladu sa kineskom tradicijom.

Postoje raznovrsni darovi koji se povodom kineske nove godine daju roditeljima ili prijateljima. Primera radi, u južnoj kineskoj provinciji Guandong je najomiljeniji novogodišnji poklon ušećereni kumkvat, na kineskom đin đu, a u Srbiji poznat kao fortunela.

Kumkvat je zimzeleno drvo koje raste uglavnom u južnoj kineskoj provinciji Guandong i u regionu Hong Konga. Tamošnji stanovnici vole da tokom praznika kupuju patuljasto drveće đin đua u saksiji, a za blagostanje i sreću porodice i za ukras stana. U novogodišnjoj noći obično se stave dve saksije kumkvata sa obe strane vrata na koja se okače crvene kesice napunjene mirišljavim lekovitim biljem.

Ovaj lep poklon istovremeno je i dar za zdravlje. Voće se ne ljušti, a plod može da se pojede u jednom zalogaju. Bogat je vitaminima neophodnim za održavanje i jačanje imunog sistema. Plod se jede svež, ušećeren, kao džem ili se koristi za pripremanje čaja.