Pripremila: Vang Tingting
Američki odbor za Sekciju 301 Zakona o trgovini iz 1974. održaće saslušanje između 20. i 23. augusta o odluci američke vlade o uvođenju dodatnih tafira od 10 odsto na kineske proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara. Trampova administracija je saopštila da je taj potez preduzet zbog nepravilnog trgovinskog ponašanja Kine, uključujući vladine subvencije.
Sudeći po optužbama američke strane, lako je doći do zaključka da SAD trpe veliku štetu u trgovini sa Kinom. Da li je to istina?
Prvo, mnogo američkih kompanija dobro posluje zahvaljujući brzom rastu ekonomije i ogromnom tržištu Kine.
Uzmimo kao primer američku korporaciju „Amfenol" (Amphenol Corporaction), proizvođača konektora i kablovskih mašina, koji je ušao na kinesko tržište 1984. godine. Prema podacima iz godišnjeg izveštaja te firme, prosečan godišni rast prihoda firme između 2008. i 2017. godine bio je 9 odsto, a njeni prihodi na kineskom tržištu su porasli sa 560 miliona dolara na 2,1 milijardu dolara, sa godišnjim rastom od 16 odsto.
Već u 2015. godini, kompanija „Amfenol" je zauzela 80 odsto udela na tržištu brzih konektora za kineske komunikacione uređaje.
Po ulasku na kinesko tržište, kompanija „Amfenol" se brzo razvijala kroz spajanje i akviziciju kineskih preduzeća. 2007. godine „Amfenol" je postigao ugovor sa kompanijom FCI o razmeni patenata. Dve kompanije su, kroz postavljanje barijere u patentima i standardima, izolovale druge proizvođače konektora, uključujući i kineske proizvođače, i time su stekle visoke profite na kineskom tržištu.
Drugo, kineske lokalne vlade izrađuju preferencijalnu politiku u aspektima poreza, kapitala i zemlje, kako bi stimulisale strana preduzeća da investiraju u centralnim i zapadnim područjima Kine. Ova politika i podrška u kapitalu postale su izvor visokih dobiti američkih kompanija u Kini.
Na primer, strana automobilska preduzeća u centralnim i zapadnim područjima Kine plaćaju porez na dobit od 15 odsto. Prema ovoj politici, američki automobilski giganti GM i Ford imaju ogromne poreske olakšice i dobijaju velike subvencije lokalnih vlada, uključujući finansijske subvencije, istraživačke subvencije i političke subvencije.
Nakon što se Kina učlanila u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), brojne američke kompanije su ušle na kinesko tržište i napravile veliku finansijsku dobit. Kina je 2010. godine prestigla SAD i postala najveće automobilisko tržište na svetu.
Kao najveće potrošačko tržište integrisanih kola na svetu, polovina tih proizvoda na svetu je prodata u Kini. Američka preduzeća su ovih godina širila poslove u Kini. Vrednost prodaje američke kompanije Intel od 2016. do 2017. godine iznosila je 28,8 milijardi američkih dolara, što zauzima 24 odsto njihove ukupne prodaje, dok je vrednost prodaje Kualkoma (Qualcomm) iznosila 28,2 milijarde američkih dolara, što je 58 odsto od ukupne prodaje ove kompanije.
Procenjuje se da će Kina 2018. godine premašiti SAD i postati najveće potrošačko tržište na svetu. To znači da će Kina biti ogromno tržište za globalna multinacionalna preduzeća.
SAD su pokrenule trgovinski rat protiv Kine. Da li će jednostrana mera doprineti američkim preduzećima u Kini? Međunarodna zajednica smatra da će trgovinski rat doneti obostrani gubitak i da nikome neće doneti nikakvu korist.
