BEOGRAD - Srpska akademija nauka i umetnosti obeležila je 175 godina postojanja i tom prilikom predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je SANU Sretenjskim ordenom prvog reda, najvišim odličjem Republike Srbije, rekavši da je to odavanje časti svim dosadašnjim članovima te institucije.

"Ne upuštajući se u to da li do sada nije bilo hrabrosti, ili je smatrano da ne zaslužujete, ja sam odlučio da odlikujem SANU Sretenjskim ordenom prvog reda, najvišim odličjem Republike Srbije, koje se dodeljuje institucijama i građanima naše zemlje", rekao je Nikolić na svečanoj akademiji.

Predsednik je istakao da član SANU označava nekoga "od koga očekujemo velika dela na korist i u službi našeg naroda".

"Budite ponosni što pitanja na koja baš od vas tražimo odgovore zadiru u sve domene postojanja i napretka našeg društva i budite svesni odgovornosti za svaki dati odgovor. U ime tragova koje su različita društvena uređenja ostavljala na vašoj instituciji tokom njenih 175 godina, ja od vas tražim stalnu komunikaciju, neprekidni dijalog i iznošenje stavova, posebno kada su suprotstavljeni", dodao je on.

Nikolić je podvukao da je, bilo da se zvala Društvo srpske slovesnosti, Srpsko učeno društvo, Kraljevska akademija nauka, Srpska kraljevska akademija, Srpska akademija nauka - do današnje Srpske akademije nauka i umetnosti, ta institucija uvek i u svemu vođena idejom da služi svojoj državi i narodu.

On je takođe primetio da je SANU danas krovna nacionalna naučna institucija koja ugled u zemlji i međunarodnoj akademskoj zajednici brani imenima svojih poslenika.

Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić je rekao da od početnog predloga Jovana Sterije Popovića i Anastasija Nikolića, te osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. godine, do današnjih generacija članova SANU, Akademija "hoda, žuri, posrće, trči, pada ili maršira uporedo sa ovim narodom i državom".

On je u svojoj besedi naglasio da je nasuprot intrigama, upravo većina od preko 1.450 članova Akademije donosila u Srbiju potreban duh modernosti, demokratije i slobode, javnog delovanja i povezivanja sa Evropom i svetom, gde joj je konačno neupitno mesto.

Kostić je konstatovao da nema sumnje da i danas nad SANU stoji "senka Damoklovog mača", da je pred Akademijom najvažnije pitanje "kuda i kako dalje", kao i da ono što je bilo svrsishodno i ključno pre skoro dva veka, ne može biti i dalje jedini sadržaj svrsishodnosti SANU 175 godina kasnije.

"Obrasci ispoljavanja u kulturi, identitetskim naukama, umetnosti i društveno-humanističkom čitanju sveta takođe se menjaju i SANU treba da bude otvorena pred tim činjenicama, sa više slobode, pa ako hoćete i pozitivne umetničke subverzivnosti u odnosu na postojeća konzervativna poimanja koja i treba da su dominantna u ovakvim institucijama", naglasio je predsednik Akademije.

Kostić je naglasio da samo tradicija koja je spremna da se samosvesno menja u osluškivanju vremena i potreba sredine iz koje je potekla, ima šansu dugotrajnosti.

"Ovaj stav u ustanovama inherentne konzervativnosti, kakva je uostalom i SANU, po pravilu praćen skepsom, ali, u godinama koje su ispred nas i skepsa je neophodna da bi se donosile prave odluke, poput onih koje su i najčešće donošene u 175 godina dugoj istoriji naše kuće", zaključio je Kostić. Svečanoj akademiji prisustvovali su i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, ministri Vladan Vukosavljević, Mladen Šarčević, Zlatibor Lončar, predstavnici naučnih, obrazovnih i kulturnih institucija, verskih zajednica i ambasada.

Nakon svečane akademije gosti su u Galeriji SANU obišli izložbu "Srpska akademija nauka i umetnosti 1841-2016", na kojoj je kroz arhivska građu, knjige, publikacije, lične predmete, fotografije, slike, skulpture i crteže predstavljeno 20 članova Akademije od njenog osnivanja do danas.