Pripremila Biljana Jovičić

Dok se srpski vozovi kreću prugama koje nisu obnavljane decenijama, brzinom koja je ista kao pre 100 godina, Kina proširuje mrežu svojih brzih pruga za hiljade kilometara. Poseduje gotovo polovinu ukupnog broja brzih pruga u svetu, a do 2020. godine planirana su i nova proširenja.

Proputovati Srbiju nekoliko puta za svega pet sati deluje kao naučna fantastika. Ne i Kinezima. Oni koji mogu da odvoje oko 86 dolara za kartu od Pekinga do Šangaja danas se pre odlučuju za voz nego za avion.

"Stanica se nalazi u centru Sudžoa gde mi žive roditelji pa na taj način ipak štedim vreme. Ako bih išao avionom bilo bi mi potrebno dva i po sata samo da dođem do aerodroma", kaže jedan od putnika.

Mnogi biraju voz iz bezbednosnih razloga i kako bi izbegli gužve na aerodromima.

Inženjeri kineske železnice garantuju bezbednu i udobnu vožnju uprkos velikim brzinama. Kako bi se sprečio otpor vazduha, glava voza ima specifičan dizajn, a posebno ojačani materijal od koga je napravljen sprečava gubitak energije. Jednake brzine postižu u svim delovima zemlje.

"Imamo tehnologiju koja omogućava da se razviju brzine od 250 ili 300 kilometara na čas, a koja ne šteti okolini", rekao je kaže Džao Guotang, zamenik glavnog inženjera Kineske železnice.

"Kina je velika zemlja i imamo različite vremenske uslove. Tako na severoistoku Kine najniža temeperatura ide i do 40 stepeni ispod nule, dok na severozapadu imamo vetrove koji duvaju 260 dana godišnje. To znači da naša tehnologija mora da bude prilagodljiva svim vremenskim uslovima", rekao je Džao Guotang.

Razvoj infrastukture deo je reformi koje je Kina već pokrenula. U toj zemlji kineska železnica dnevno preveze od šest do deset miliona putnika.

"Imamo veliku populaciju i ogromnu potražnju za putovanjima. Stara železnica nije mogla da odgovori na potrebe putnika u Kini, posebno tokom prolećnih praznika. Razvijamo brzu mrežu koja pruža alternativu, ranije se ulagalo u izgradnju aerodroma, što je skuplje", kaže profesor Čen Sin iz Kineske akademije društvenih nauka.

Osim brzih pruga uspostavljena je i železnička veza s Nemačkom. Deo novog puta svile dug je 11 hiljada kilometara.

Brzi voz ili kako ga Kinezi zovu "gao ti" razdaljinu od Pekinga do Šangaja, odnosno 1.318 kilometara prelazi za neverovatnih pet sati. Projektovan za brzine od 486 kilometara na sat, ipak prosečno se kreće oko 300 kilometara na čas i to zbog troškova. Takva brzina u ovom vozu ne može se ni osetiti.

Izvor： Radio-televizija Srbije