Nedavno je u Strazburgu, u Francuskoj, održana prva plenarna sednica Evropskog parlamenta novog saziva. Pre otvaranja sednice, vojnici iz jedinica EU za brzo reagovanje su istakli saveznu zastavu EU uz muziku "Ode radosti", koja je, prema "Nacrtu Ustava EU" proglašena evropskom himnom. Lider Nezavisne partije Velike Britanije Nigel Faradži je ukazao da je "Nacrt Ustava EU" pre četiri godine poništen zbog veta Francuske I Holandije. O ceremoniji isticanja zastave Faradži je rekao da je planer ceremonije, Evropska narodna partija, iskoristila priliku za propagiranje svojih ideja o "ujedinjenoj Evropi". Mišljenje Nigela Faradži ukazuje na novu pukotinu koja se pojavila nakon spajanja istočne i zapadne Evrope.

Novi predsednik Evropskog parlamenta, bivši poljski premijer Jerzi Buzek je naveo da je stapanje istočne i zapadne Evrope najbolji poklon za narode koji žive u zemljama centralne i istočne Evrope. Suština je da predsednik Evropskog parlamenta ima samo titulu, ali nema nikakvu vlast. Činjenica da je Jerzi Buzek izabran za predsednika Evropskog parlamenta ne znači da su zemlje centralne i istočne Evrope dobile više prava ili interesa u EU. Istovremeno, zbog uticaja finansijske krize, sporovi između zemalja istočne i centralne Evrope i zapadnoevropskih zemalja su sve jasniji. Nakon učlanjenja velikog broja zemalja istočne Evrope u EU 2005. godine, zapadnoevropske zemlje su uložile velika sredstva na tržište u novim članicama EU, što je unapredilo privredni razvoj istočnoevropskih zemalja I dovelo do oslanjanja ovih zemalja na zapadnu Evropu. Nakon izbijanja finansijske krize, pojedine zemlje zapadne Evrope su povukle svoje investicije iz istočnoevropskih zemalja, što je pogoršalo ekonomsku situaciju u ovim zemljama. Trend trgovinskog protekcionizma I neodlučnost EU po pitanju pružanja pomoći zemljama u istočnoj Evropi su usporili proces evropskih integracija. U Irskoj će 2. oktobra ove godine biti održan referendum na kojem će građani odlučivati o "Ugovoru iz Lisabona" čiji je cilj unapređenje procesa integracije Evropske unije. Prema najnovim anketama, više od polovine irskih građana će glasati za ovaj ugovor. To znači da će ugovor stupiti na snagu prvog dana iduće godine. Tada u EU će imati dva nova mesta: predsednika EU I šefa diplomatije EU.

Međutim analitičari ističu da je "Ugovor iz Lisabona" proizvod ustupaka zainteresovanih strana. Sporovi o tome da li će biti unapređen proces integracije Evropske unije će se nastaviti I nakon stupanja na snagu "Ugovora iz Lisabona".