"Patuljasti bambus pod mesečinom liči na zelenu maglu, a lica lepih devojaka u bambusovoj kući u noći sijaju kao biseri"?Slušajući ovu pesmu dajske nacionalnosti pred očima vam se pojavljuje ovakva slika: Patuljasti bambus se ljulja na vetriću pod mesečinom, na obalama planinskog potoka su jedna uz drugu bambusove kućice, a ispred njih devojke i mladići dajske nacionalnosti zaljubljeno šapuću.

To je selo Man Jon u autonomnom okrugu Sišuanban u jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan. Predsednik seoske vlade Ai Han Ai ističe da je ranije njegovo selo bilo nepoznato i da je vrlo malo ljudi u njega dolazilo. Tek poslednjih godina selo posećuje sve veći broj ljudi koji žele da uživaju u autentičlnom životu dajske nacionalnosti.

Ovdašnje kuće izradjene od bambusa obično imaju dva sprata. U prizemlju su staje za stoku i živinu, a ljudi žive na gornjem spratu. U selu Man Jon živi 31 porodica koje se uglavnom bave proizvodnjom kaučuka i žitarica.

Žitelji ovog sela su skromni, ali veoma ljubazni i često dočekuju goste po vrhunskom protokolu. Jedan deo tog protokola je takozvano vezivanje svilenim ili pamučnim koncem.

Kada gosti dodju u selo, običaj je da najvidjeniji starci sede u centru, a gosti oko njih. Jedan od staraca prvo održi kratku zdravicu, a zatim ostali belim koncem vežu ruke svakog gosta, poželevši im sreću i zdravlje. Posle toga domaćini ugošćavaju goste ribom i drugim specijalitetima svoje nacije.

Pripadnici Dajske nacionalnosti mnogo vole vodu i zbog toga obično grade kuće pored reka i rečica. Pored sela Man Jon takodje protiče rečica u kojoj živi više vrsta ribe. Muškarci ove nacionalnosti veoma su vešti ribolovci.

Devojka iz ovog sela Đan Bian objašnjava da svi meštani veoma vole ribu i da su sposobni da je pripreme na razne načine. Ona navodi: Pripadnici naše nacionalnosti umeju da na razne načine zgotove ribu. Često pečemo ribu omotanu lišćem ili glinom, kuvamo je na razne načine, pa čak i jedemo živu dobro začinjenu raznim začinima.

Na prijemu koji predsednik seoske vlade priredjuje u čast gostiju, domaćini i gosti u srdačnom razgovaru probaju razne specijalitete, dok devojke pevaju narodne pesme.

Posle večere, ljudi zapale logorsku vatru u centru sela i udaraju u gongove i doboše, a mladići i devojke plesu plesove dajske nacionalnosti sve do duboko u noć.