Autonomna Pokrajina Tibet je područje u kojem pretežno živi tibetanska nacionalna manjina i u kojem je razvijena narodna kultura. Pre 50 godina, dok su na Tibetu još uvek vladali feudalci, glavno mesto je zauzimala religija, a pojedini oblici narodne kulture su iščezli. Krajem 50-tih godina prošlog veka, kineska vlada je ojačala stepen zaštite tibetanske narodne kulture, čime je efikasno zaštitila kulturno nasleđe ovog dela zemlje.

Početkom 50-tih godina prošlog veka, a naročito u poslednjih 20 godina, kineska vlada je neprekidno povećala ulaganja u zaštitu i razvoj kulture na Tibetu. Zamenik direktora Akademije društvenih nauka Tibeta Tsering Dabu je rekao:

''Naša država poklanja veliku pažnju zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa. Odnedavno smo uredili i izdali istorijsku knjigu, epopeju ''Car Gesar'', koja je deo značajnih projekata u oblasti društvenih nauka.''

Početkom 90-tih godina, uz podršku i pomoć nadležnih organa kineske vlade, Tibetska izdavačka kuća je utrošila 14 godina u prikupljanje ''Zbirke kineskih priča—tibetanski deo'', ''Zbirke kineskih pesama—tibetanski deo'' i ''Zbirke poslovica–tibetanski deo''. Predsednik Udruženja narodnih umetnika Tibeta Tseten Dorđem je ukazao:

''U dosadašnjoj našoj istoriji nije bilo takvih knjiga. Naša država je zaista uložila velika sredstva da bi se pojavile ove tri obimne zbirke.''

Prema rečima Tsetena Dorđe, ne postoje mogućnost da se završi taj kulturni projekat na starom Tibetu.

''U prvom, drugom i konačnom razmatranju tih zbiraka su učestvovali stručnjaci tibetanske i hanske narodnosti, od kojih je stotinu stručnjaka veoma cenjenih u celoj državi.''

Tseten Dorđe je ukazao da za vreme feudalizma na Tibetu niko nije vidio računa o kulturnom nasleđu, a da su narodni umetnici zauzimali izuzetno nizak društveni položaj.

Od kraja 50-tih godina, kineska vlada je počela da posvećuje pažnju narodnoj kulturi na Tibetu, pa se zahvaljujući tome kultura tibetanske narodnosti pojavila u najboljem svetlu, a ruštveni položaj umetnika tibetanske narodnosti je znatno poboljšan.

''Položaj naših umetnika je sasvim promenjen. Neki od njih su predloženi da budu članovi Narodnog političkog konsultativnog saveta. Država veoma ceni njihov rad, a njihove zarade i druge povlastice su mnogo veće.''

Akademija društvenih nauka Tibeta gde radi Tseten Dorđe, je organizacija koja se između ostalog bavi sakupljanjem, uređivanjem i zaštitom narodne književnosti i umetnosti na Tibetu. U Akademiji rade mnogi profesionalci i amateri, njih više od 200, koji se bave zaštitom tibetanske narodne kulture. Svake godine izdaju svoja dela iz narodne književnosti, knjige o narodnim običajima ili o narodnim nošnjama.

Tseten Dorđe je rekao da je Akademija društvenih nauka Tibeta uz veliku podršku centralne vlade uradila mnogo na zaštiti tradicionalne tibetanske kulture, što je najbolji dokaz da je neistinita ''teorija o razaranju tibetanske kulture'' koju predočava klika Dalaj-lame.

Kako je saopšteno, Akademija društvenih nauka Tibeta je počela sa prikupljanjem zbirke popularnih priča u svim srezovima Tibeta i ''Zbirku o tibetanskoj umetnosti Tangka''. Predsednik Akademije Tseten Dorđe je ukazao:

''Za Tibet govore da ima bezbroj plesova i igara, a takođe je poznato da na Tibetu ima mnogo oblika narodne kulture i književnih dela. Država poklanja veliku pažnju zaštiti tibetanske narodne kulture. Izdali smo mnogo knjiga iz oblasti kulture na Tibetu, a veliku pažnju su privukle ''Zbirka o narodnim običajima'', ''Zbirka o umetnosti Tangka'' i druge.

Prema rečima stručnjaka iz grupe za zaštitu kulturne baštine na Tibetu Puntsok Namgjai je podvukao da su kultura i umetnost, pa i časovi iz tibetanskog jezika, tradicionalne muzike, igara i narodnih priča, zahvaljujući velikoj podršci vlade, mnogo napredovali.