Naša radio kuća je od 20. novembra, putem radio talasa i Interneta, emitovala globalni kviz pod naslovom ''Pekinška Olimpijada—vidimo se 2008''. Ovaj kviz je trajao pola godine, a krajnji rok za slanje odgovora je 1. maj 2008. godine. Verujem da ste se tokom naših emisija dobro upoznali sa informacijama o toj sportskoj manifestaciji. Ovde moram istaći da će svi učesnici kviza dobiti bar po jedan poklon od CRI-ja, a za dobitnike specijalne nagrade biće omogućena pozivnica CRI da posete Peking. Od početka kviza do danas, mnogi naši slušaoci su nam slali odgovore. Nadamo se, da će u narednih nekoliko nedelja, biti još više učesnika u našem kvizu.

Poštovani slušaoci, iz vaših pisama sam saznala da je mnogo vas zainteresovano za kinesku kulturu.Nekoliko slušalaca me je zamolilo da ispričam nešto o izuzetno cenjenoj vrsti umetnosti u Kini—pekinškoj operi. Zato ću vas, u nastavku današnje emisije, upoznati sa ovom umetnošću.

Pekinška opera ima tradiciju dužu od 200 godina i zovu je još mjuzikl Istoka. Ova umetnička forma je potekla iz Pekinga, zato i nosi naziv pekinška opera. Njeno poreklo ima tesne veze sa nekoliko drugih starih opera, naročito sa operom Huiban, koja je u 18. veku bila veoma popularna u južnoj Kini. Po naređenju carskog dvora 1790. godine, četiri lokalne operske grupe došle su u Peking, a s obzirom da je njihova turneja bila pravi hit, one su tu i ostale.

Kada i kako je nastala prva operska forma pitanje je svih obožavalaca, kao i domaćih i stranih proučavalaca pekinške opere. Smatra se, da su se, u periodu dinastije Ćing za vreme vladavine cara Ćianlonga, četiri operske grupe posle dolaska u Peking stopile sa drugim operskim formama u Pekingu i da se od tada postepeno razvijala današnja pekinška opera.

Ličnosti o kojima se pripoveda u pekinškoj operi su uglavnom iz legendi i istorijske ličnosti iz drevnih vremena i iz skoro svih kineskih dinastija. Glavni instrumenti koji se koriste u pekinškoj operi su Jinghu, Erhu, Juećin, Sansjan, Suona, Daluo, Naobo, Sjaoluo itd. Veština glume u pekinškoj operi se odlikuje posebnim stilom, čija je glavna karakteristika dobro ukomponovano pevanje i plesanje. Veština izvodjenja pekinške opere obuhvata pevanje, kazivanje, igranje i plesanje. Jedan dobar glumac mora da bude svestran, kako bi što bolje odigrao zadatu ulogu.

Kada govorimo o pekinškoj operi, moramo da pomenemo poznatog majstora Mei Lanfanga. Mei Lanfang se rodio 1894. godine u Pekingu i u svojoj osmoj godini je počeo da uči pekinšku operu, a kada je imao samo 11 godina stupio je na pozorišnu scenu. Tokom svoje više od 50. godina duge karijere, Mei Lanfang je izvršio uticaj na razvoj pekinške opere u sferi pevanja, kazivanja, plesanja, muzike, kostima, šminke formirajući tako sopstveni umetnički stil. Da bi povećao nivo glumačkog umeća, Mei Lanfang se takodje dugo bavio izučavanjem opere Kunćju. U velikom broju njegovih izvođenja možemo da pronađemo i neke od izražajnih formi ove vrste opere.

Početkom 1919. godine, Mei Lanfang je sa delegacijom išao u Japan i tom prilikom je japanskom narodu predstavio pekinšku operu. To je bio prvi put da je ova umetnička vrsta prikazana u inostranstvu. Mei Lanfang je 1930. godine predvodio svoju grupu koja je gostovala u SAD, gde je postigao veliki uspeh. On 1934. godine pozvan da gostuje u Evropu, gde je takođe dobio visoku ocenu u evropskim pozorišnim krugovima.

Na kraju današnje emisije, dragi slušaoci, srdačno vas pozivam da nam pišete kako vam se dopada naš program. Naša adresa je: Redakcija za područje bivše Jugoslavije, Kineski radio Internacional-28, Poštanski box 4216, Peking, Kina. Naša imeil adresa je ser@cri.com.cn. Ja ću sa radošću odgovoriti na sva vaša pitanja.