Narodnost Ćiang je stara nacionalna manjina u Kini, koja uglavnom živi u srezovima provicije Sičuan, na jugozapadu Kine. Populacija te narodnosti broji više od 200 hiljada ljudi. Ova narodnost je poznata po fantastičnoj arhitekturi, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Za narodnost Ćiang je karateristično da svoja naselja podižu uglavnom na strmom terenu, pored planina i voda. Njihova naselja se na kineskom jeziku zovu Džajzi i ona predstavljaju jedan od glavnih delova seoske graditeljske umetnosti te narodnosti. Takve građevine, ne samo da imaju funkciju stambenih objekata, već kao arhitektonska rešenja, mogu da posluže za odbranu u ratovima i u spčavanju širenja požara. Ćiang Džaj u srezu Lisjian, jedan je od najreprezentativnijih arhitektonskih objekata narodnosti Ćiang. Devojka Vu Li iz tog sreza nam je rekla:

''Ovaj arhitektonski stil, zahvaljujući strukturi građenja i gradjevinskom materijalu, ima veliku odbrambenu ulogu u slučaju ratova. Na primer, podzemna mreža kanala za vodu i vijugave staze su izgrađene u odbrambene svrhe.''

Osim odbrane tokom ratova, ova građevina ima i naučne, tehničke i umetničke vrednosti, koje se uglavnom ogledaju u njenoj funkcionalnosti, materijalu i stilu.Stanovi u okviru građevine su tesno povezani zajedničkim zidovima, što je ne samo uveliko štedelo radnu snagu i novčana sredstva, već je stvorilo gigantsku veličanstvenu građevinu u obliku kule. Takvi objekti, uglavnom građeni od drveta i kamena i visoki do nekoliko desetina metara, sačuvali su se tokom vekova i pored klimatskih promena i čestih zemljotresa.

Spoljni izgled svih građevina narodnosti Ćiang karakteriše moćna struktura sa širokim gornjim i uskim donjim delom zgrade. Jedna polovina krova na zgradama je otvorena, dok je druga zatvorena, što dobro za osmatranje u slučaju napada neprijatelja, a odgovara i aktivnostima u vezi sa obavljanjem rituala žrtvovanja. U svakom naselju, koje se na kineskom jeziku zove Džajzi, postoji zgrade pod imenom Diaolou, koje su izgrađene za odbranu od neprijatelja i čuvanje rezerve hrane. Ove zgrade su obično građene pored stambenog dela građevine i visoke su od deset do trideset metara. Njihov oblik može biti četvorougaon, šestougaon ili osmougaon.

Iza tih naselja obično se nalazio potok formiran odmrzavanjem leda i snega. Narodnost Ćiang je vodu iz tih potoka dovodila do ispod stanova, preko podzemnih vestačkih kanala. Ti kanali su bili pokriveni kamenim pločama, iznad kojih je nasipana zemlja radi izolacije zvuka vode. Međutim, na određenim mestima postavljane su pokretne kamene ploče, gde se izvlačila voda. Ovakvo arhitektonsko rešenje je karakteristično za sva naselja u svetu. Podzemna mreža kanala za vodu mogla je da bude tajni prolaz za skrivanje u slučaju opasnosti. Pored toga, ona je služila ne samo kao efikasna „protivpožarna" oprema, već i kao uređaj za regulisanje temperature unutar stanova. Devojka po imenu Vu Li, pripadnica narodnsoti Ćiang je objasnila:

''Ispod naše zemlje postoji mreža kanala za vodu, koja pokriva sve stanove u selu. Možemo da izvačimu vodu iz njih. Ali, imamo i jedan problem, ne možemo da prekoračimo preko tih kanala za vodu.''

Mreže kanala za vodu i vijugave staze zajedno sa krovovima formiraju misteorizni odbrambeni sistem, koji je efikasan u borbi protiv neprijatelja i zaštitu sela, što predstavalja pravo čudo kineske i svetske arhitekture.

Danas je, deo seljaka narodnosti Ćianga renovirao svoje stanove. Promenili su izgled i dekorisali spoljne zidove cementom i keramičkim crepovima. U poslednjih nekoliko godina, uz razvoj turizma, postepeno je obnovljen originalni izgled tih građevina. Zahvaljujući tome sve više domaćih i stranih turista dolazi u taj kraj. Govoreći o tome, menadžer u lokalnom restoranu Džou Lidži je rekao:

''Za sada nam dolaze turističke grupe uglavnom iz Malezije, Singapura i područja Tajvana. Osim toga, ima i turista iz Velike Britanije, Francuske, SAD i drugih zemalja.''