U mongolskom jeziku, Čangdiao znači dugačka pesma. Osim dugačke melodije, simboliše i dugačku istoriju. Može se reći da je umetnost Čangdiao duh stepske kulture, koja datira od nomadske civilizacije.

Umetnost mongolske narodnosti Čangdiao ima puno različitih stilova. Smatra se , ipak, da je u području Vudžumućin najkarakterističnija i najklasičnija od svih pojavnih oblika ove umetnosti. Govoreći o tome, potpredsednik udruženja za izučavanje umetnosti Čangdiao na području Vudžumućin, A Huh je rekao:''Vudžumućin je područje u kojem su dobro očuvani kultura i običaji mongolske narodnosti.''

Ovo područje se nalazi u centralnom delu Unutrašnje Mongolije. Ovde vekovima živi mongolska narodnost koja voli pesmu i ples. Kroz dugu istoriju, oni su udahnuli duh mongolskoj narodnoj pesmi Čangdiao i postepeno oformili svoj stil. U tom području, Čangdiao je nezaobilazna zabava tokom žetve, venčanja i rođendana. Svako, od osmogodišnjeg deteta do 80-togodišnje starca, ima smisla za tu umetnost.

Poznati pevač ove vrste muzike Batsuh je baš iz tog područja. On je odrastao uz ovu umetnosti.

''Počeo sam da pevam kad sam imao pet ili šest godina. Tada nisam znao šta je Čangdiao. Roditelji su pevali, a ja sam učio da pevam. Kad sam imao desetak godina, znao sam da pevam 30 do 40 pesama.''

Kad je odrastao, želeo je da proširi i usavrši ono što je naučio od roditelja, pa je 2004.godine, upisao umetnički fakultet pri univerzitetu Unutrašnje Mongolije, na kojem je dobio sistematsku obuku. Prošlog aprila, Batsuh je kao član kineske umetničke delegacije pratio premijera Ven Điabaoa, tokom posete Japanu. Tim povodom, on je sa još tri pevača u državnom pozorištu u Tokiju pevao Čangdiao i dobio gromke aplauze japanske publike. Batsuh o tome kaže:

''Ovo je prvi put u istoriji da umetnici Čangdiao-a prate premijera tokom posete drugoj zemlji. Veoma sam dirnut. Drugog dana posle nastupa, premijer Ven se sastao sa nama, izražavaju želju da učinimo sve napore za očuvanje kulturnog nasleđa naše narodnosti.''

Prema rečima Batsuha, teme ovog muzičkog izraza su uglavnom izražavanje nostalgije prema zavičaju i roditeljima. Često su posvećene i konjima ili pijankama. Mongolska narodnost ispoljava svoju istoriju, kulturu, običaje, filozofiju i estetiku pevajući ove dugačke pesme. On je rekao da je Čangdiao muzika, koja je u krvi mongolske narodnosti i da je ona njen simbol.

Ali zbog promene načina nomadskog života i proizvodnje mongolske narodnosti kao i činjenice da je stepa pretvorena u poljoprivredno područje i gradove, umetnost Čangdiao je izgubila svoju prirodnu sredinu, na koju se oslanja. Pored toga, razvoj savremenog saobraćaja i telekomunikacija, kao i drugi kulturni oblici stižu u stepu nezapamćenom brzinom i obimom. Kulturna sredina u kojoj je negovana ova vrsta umetnosti je promenjena. U Unutrašnjoj Mongoliji je sve manje ljudi koji znaju da pevaju dugačke pesme, a još manje stručnjaka koji izučavaju teoriju ove umetnosti.

Zbog toga se kineska vlada specijalno zalaže i pomaže zaštitu ove umetnosti. Ministarstvo za kulturu je organizovalo mnogo takmičenja i simpozijuma posevećenih njoj. Zahvaljujući zajedničkom predlogu Kine i Mongolije, umetnost Čangdiao je novembra 2005.godine uvršćena u svetsku kulturnu baštinu. Predsednik udruženja umetnosti Čangdiao u području Vudžumućin, Demcig smatra da će umetnost Čangdiao sigurno ponovo procvetati u budućnosti.

''Čangdiao treba da se peva ne samo u Kini, već i širom sveta.''