Vi sada slušate popularnu narodnu pesmu kineske nacionalne manjine Hedže «Brat se vratio iz lova». Kao nacionalnost poznata po svojim lovačkim sposobnostima, nacionalna manjina Hedže je razvijala raznovrsno zanatstvo, na primer, pravljenje čamaca od kore breze, šivanje odela od riblje kože i drugo. Deo pripadnika ove narodnosti počeo je da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom ili su otvorili preduzeća. Kako se razvija njihovo tradicionalno zanatstvo? Možda će nam braća iz porodice Fu dati odgovor na to pitanje.

Nacionalna manjina Hedže broji manje od pet hiljada pripadnika koji uglavnom naseljavaju obale reke Usuri na severo-istoku zemlje. Planine i bistra voda su idealni uslovi za razvoj ribolova. Od pamtiveka su pripadnici ove narodnosti živeli u blizini reke, bili odlični ribolovci i u te svrhe gradili raznovrsne čamce. Najkarakterističniji je čamac od kore breze.

U selu Sipai, u provinciji Heilongđiang, gde pretežno žive pripadnici nacionalne manjine Hedže, još uvek se čuva čamac izradjen od kore breze na tradicionalni način. Fu Džansiang, koji od malena živi na obalama reke Usuri, novinarima je rekao da je život pripadnika njegove narodnosti neodvojiv od breze, čija se kora koristi za izgradnju ribarskih čamaca. Zbog nepropustivosti na vodu, a i zbog toga što veoma teško istruli, kora ove vrste drveta je najpodesnija za pravljenje ribarskih čamaca. Pored toga kora se lako seče, nije lomljiva, a nije ni teška. Čamac napravljen od kore breze je izvanredan za rečni ribolov.

Pripadnici nacionalne manjine Hedže hiljadama godina prave ne samo čamce od kore breze, nego i druge predmete za svakodnevnu upotrebu, čak i sa raznim slikama, kao što su kutije, činije, koferi i t.d. Tako su ovi predmeti postali proizvodi primenjene umetnosti.

Promenama u proizvodnji i načinu života, mnogi su Hedžejci zaboravili tradicionalno zanatstvo. Fu Džansiang jedan je od malobrojnih koji vlada ovom tehnologijom. On smatra da je ovo zanatstvo tradicionalna kultura njegove narodnosti i ne sme se izgubiti u vremenu. Tokom više godina on čuva ovo zanatstvo, a obučava i nekoliko šegrta kako bi se ova tehnologija prenosila s pokolenja na pokolenje.

20-togodišnji Jou Đuntao je najbolji učenik Fu Džansianga. Prefinjene kutije za nakit koje je on napravio od kore breze ženama se veoma dopadaju. Pored toga uspeva da pravi i slike od brezove kore, ali je potrebno da još bolje ovlada tehnikom pravljenja. Jou Đuntao je rekao da kod majstora uči zanat već tri godine.

Radim predmete primenjene umetnosti od kore breze. Tri generacije u mojoj porodici, deda, stric i ja, radimo na istom poslu. Osećam potrebu da učinim nešto za moju nacionalnost Hedže.

On je istakao da planira otvaranje fabrike primenjene umetnosti, a trenutno je u potrazi za investitorom.

Zanatstvo pripadnika nacionalne manjine Hedže za šivanje odela od riblje kože nailazi na još veće priznanje. Takvo odelo je mekano, toplo i ne propušta vodu, a za šivenje je potrebna složena i precizna tehnika šivenja i više od 20 radnih operacija. Ranije su svi pripadnici ove narodnosti nosili odela riblje kože, zato su ih kroz istoriju zvali «plemenom riblje kože». Fu Džanming, mladji brat Fu Džansianga, ovaj zanat je naučio kod starog majstora, gospodina Jou Liandžona. Medjutim, kada je naučio samo tehniku pravljenja slika na ribljoj koži, stari majstor je umro.

Braću Fu brine da li će se zaboraviti ova tradicija nacionalnosti Hedže.

Radi zaštite tehnologije pripadnika nacionalne manjine Hedže za izradu predmeta od kore breze i riblje kože, kineska vlada je uvrstila ovo zanatstvo na listu nematerijalne kulturne baštine na nivou države. U selu Sipai gde žive pripadnici ove narodnosti u toku je izgradnja muzeja o narodnim navikama i običajima nacionalne manjine Hedže.

Braća Fu su odgovorni za projektovanje muzeja. Oni su veoma zadovoljni jer su uspeli da pronadju način za prenošenje drevne kulture svojih predaka.