Ako želite da se upoznate sa životom starih Pekinzana, podjete sa nama u obilazak sokaka u Pekingu. Oni su zica kucavica strarog Pekinga. Poslednjih godina medjutim, u Pekingu je doslo do velikih promena u gradskoj izgradnji i mnoge stare ulicice vec su srusene. Ipak ih je ostalo dovoljno da u njima mozete da osetite zivotni duh starih Pekinzana.

Ranije, kada su culi ovakve uzvike stari Pekinzani su znali da su stigli torbari. sta je torbario. Oni su mogli od njih da kupe svasta ispred svoje kuce. Hodajuci po ulicama tokom sva 4 godisnja doba, torbari su prodavali raznu robu. U prolece prodaju zlatne ribice, a leti vicu: "kajsija nije kisela" , u jesen cim torbar za crni glog vikne, deca odmah iz svojih kuca istrcavaju. Uzvici torbara zimi su najinteresatniji: "repe su slatkije nego kruske". Tada ljudi znaju da im torbari mogu da poprave lonce,naostre nozeve da ih osisaju ili da od njih kupe sos od soje.

Danas se u Pekingu retko mogu da vide torbari i cuju njihovi uzvici, osim onih torbara koji prodaju sladoled i kupuju stare novine i namestaj. Ali stari Pekinzani cim cuju trobarske uzvike, osecaju kao da su se vrali u stari zivot i u sokake gde su sa susedima razgovarali o svim temama iz svakodnevnog zivota. Iako je doslo do velike promene u zivotu Pekinzana stari ljudi ne mogu da zaborave kada su nekada ziveli, jer iako su u pekinskim sokacima svi zidovi i krovovi od crepova bili su sive boje, ali svaki sokak ima svoju zivopisnu pricu.

Prvi sokaci u Pekingu se pominjuju pod imenom HUTONI, jos za vreme dinasitije Yuan u 13 veku nase ere kada je mongoski poglavar Hubire ujedinio Kinu i proglasio Peking prestolnucom cele zemlje. Neki misle da HUTON na mongoskom jeziku znaci bunar, ali je potvrdjeno da ta rec znaci naselje. Zahvaljujuci razvoju Pekinga, rec HUTON je dobila specijano znacenje vezano za gradjevinsku strukturu gradova na severu Kine. Naime, huton je ulicica koja je povezana kako sa dvoristima stanovnika tako i sa gradskim saobracajem. Niko ne zna koliko tacno ima sokaka u pekingu. Prica se da u Pekingu ima 360 sokaka sa imenom,a bez njega onoliko koliko dlake ima bik.

Foklorist Li Mingde objasnjava da su pekinski sokaci povezani sa cetvorougaonim dvoristima, sto predstavlja gradjevinski sistem grada Pekinga. Gospodin li je star Pekinzan. Rodjen je i odrastao je u jednom od sokaka Pekinga, gde su rodjena i njegova deca. Gospodin Li kaze da su u ovim cetvorougaonim dvoristima odnosi suseda veoma harmonicni. Svi zive kao jedna velika porodica. Tamo se deca zajedno igraju, rucaju i uce. Uvek kada govori o pekinskim sokacima, gospodin li bolje oseca. S tugom objasnjava da je zboh naglog razvoja Pekinga, sve manje i manje sokaka. Zato ako zelite da se saznajete kako zive stari Pekinzani, morate da odete u stari deo grada. Gospodin Li smatra da treba da se sacuvaju neki od tih starih sokaka u Pekingu. On objasnjava: Stari sokaci u Pekingu imaju tradiciju. Uporedo sa razvojem i modernizacijom grada, neke stare kuce su srusene. Medjutim, treba sacuvati neki sokaci koji imaju svojevrsnu kulturno-istorijsku vrednost. Pekinski stanovnici danas mnogo bolje zive nego ranije. Mnogi od njih su se preselili u nove zgrade. Medjutim, medjuljudski kontakti su sve slabiji.

Radi upoznavanje turista iz inostranstva sa starim nacinom zivota u Pekingu, pekinska turisticka agencija organizuje obilazak starih sokaka. Gosti iz raniznih krajeva sveta mogu riksom da obidju cetvorougaona dvorista, gde uz caj slusaju price o starom Pekingu. Za mnoge od njih to iskustvo je nezaboravo.