U našoj današnjoj emisiji upoznaćemo vas sa Rejhan Kasim, penzionisanim vanrednim profesorom ujgurske nacionalnosti u kineskoj Sinđiang-ujgurskoj autonomnoj pokrajini. Ona je zajedno sa prijateljima pomogla da se više od hiljadu siromašnih učenika ponovo vrate na nastavu. Zato je deca zovu «mama dobrog srca».

Rejhan Kasim je bila vanredni profesor Sinđiangškog fakulteta za naftu. Nameravala je da posle penzionisanja živi mirnim životom. Medjutim, zbog jednog događaja je promenila svoj plan. 1995. godine ona je jednom otišla na pijacu i tom prilikom začula dečiji plač. Pošla je da vidi ko to plače i videla da nekoliko odraslih optužuju dva dečaka da su džeparoši. Ona je smirila situaciju i odvela dečake svojoj kući.

Rejhan je dala dečacima da se presvuku u čisto rublje i pripremila im ukusna jela. Strpljivo se raspitivala u čemu je bio problem i saznala da su zbog siromaštva dečaci prinudno napustili školu i zbog gladi počeli da kradu. To je duboko dirnulo Rejhan. Ona je rekla novinarima:

Cele te noći nisam mogla da zaspim. Moja deca su već odrasla. Ova dva dečaka nikako ne smeju da ostanu bez nadzora, trebaju da uče. U to vreme sam mislila da se još mnoga druga deca skitaju zbog toga što su napustila školu. O njima niko ne brine, nemaju majčinsku ljubav i pažnju i to je razlog što često kradu ili čine druga nedela. Ja sam majka i imam obavezu da im pružim majčinsku pažnju.

Rejhan je na kraju odlučila da zadrži dva dečaka u svojoj kući i da im drži časove. Dečaci su se brzo prilagodili novom životu i sa velikim interesovanjem posvetili se učenju. To se brzo pročulo pa su kod nje upućivana i druga deca koja su napustila školu. U periodu od 1995. do 1997. godine Rejhan je primila 27 dece koje je hranila, rešavala pitanje njihovog stanovanja i troškova za učenje, jer su se ipak vraćali na redovno školovanje. Uz njenu brigu i pomoć deca su menjala negativne navike i postizala napredak u učenju. Time je Rejhan mnogo zadovoljna.

Spremna sam da majčinsku ljubav pružam svakom đaku. Ja sam prosvetni radnik čiji je zadatak vaspitavanje i prenošenje znanja učenicima. Roditelji, čija deca žive i uče kod mene, imaju poverenje u mene, a ja moram da opravdam to poverenje.

Rejhan je svojim primerom uticala na druge. Njene kolege i prijatelji iskazali su divljenje njenim postupcima, a neki su, vođeni njenim primerom, odlučili da svojim novčanim sredstvima pomažu siromašnim učenicima u školovanju. Sve više ljudi postaje «mama dobrog srca».

Prema podacima, od 1995. do 2006. godine ''mame dobrog srca'' čiji je predstavnik Rejhan, na razne načine su pomogle više od hiljadu siromašnih djaka u nastavku školovanja.

Učenica Ma Jan, pripadnica nacionalnosti Hui, dobitnica pomoći «mama dobrog srca» novinarima je istakla:

Bez njih ne bih mogla da idem u školu. One mi već nekoliko godina pomažu, kako bih mogla da završim školovanje. One se prema meni odnose kao da su mi majke. Ja ću dobro učiti i postati jedna od «mama dobrog srca» i pružati pomoć drugima.

Osim djaka koji su napustili škole, od Rejhan traže pomoć i teško bolesni djaci. Prema nepotpunim podacima, Rejhan je za 18 djaka sakupila novčana sredstva za njihovo lečenje.

Sve više ljudi saznaje da Rejhan i njeni prijatelji pomažu siromašnim djacima, a njihova čovekoljubivost je izazvala veliku pažnju celog društva. 2005. godine, uz podršku vodećeg dobrotvorenog društva Sinđiang-ujgurske autonomne pokrajine, osnovan je poseban «Fond majki dobrog srca» kojem su predstavnici raznih krugova dali priloge od preko 300 hiljada juana za pomoć siromašnjim učenicima.

Rejhan Kasim je naglasila da je pomažući siromašnim učenicima shvatila značaj života, dodajući da je njena najveća želja da svaki siromašni učenik uživa u maminoj ljubavi kao i njena deca.

Imam 68 godina, ali naše čovekoljublje ne treba da prestane. Sve dok sam živa nastaviću sa dobrotvornim akcijama.