U gradu Sininu, administrativnom centru provincije Ćinghaj na severozapadu Kine posluje preduzeće sa ograničenom odgovornošću «Jiđa». To preduzeće je usmereno na proizvodnju muslimanskih nacionalnih nošnji i ukrasnih predmeta. U uredno poredjenim savremenim pogonima radnici vešto upravljaju mašinama, proizvodeći marame kojima muškarci obmotavaju glavu ili struk, šal za žene, vezove arapskim slovima, arapske tapiserije i druge predmete. Šef pogona za proizvodnju navedenih predmeta gospodin Sun Dženg je novinarima rekao da je ovaj pogon u stanju da podmiri potrebe muslimana u raznim oblastima.

Svi ovi predmeti se proizvode po običajima i ukusu muslimana i veoma se dobro plasiraju na tržištu.

Sun je istakao da se nacionalna nošnja i ukrasni predmeti koje proizvodi kompanija Jiđia masovno izvoze u inostranstvo i da uživaju veliki ugled u muslimanskom svetu. Kompanija trenutno poseduje kapital od 270 miliona juana u nekretninama i ima više od pet hiljada zaposlenih radnika, čime je postala medjunarodno poznato preduzeće. Medjutim, teško će vam biti poverovati da je ovo preduzeće pre nekoliko godina bila radionica koja je šivala samo marame za žene i muškarce i da je u njoj radilo samo nekoliko radnika. Kako se radionica razvila u veliku medjunarodnu kompaniju? Sa ovim pitanjem novinari su posetili osnivača, odnosno generalnog direktora kompanije gospodina Esu Hana.

Govoreći o putu svog razvoja, ovaj muškarac, pripadnik nacionalne manjine Sala, je rekao da je za vreme studija u Pakistranu pre deset godina primetio razne vrste muslimanskih nošnji, naročito muških kapa. Kineski muslimani većinom nose jednostavne bele kape. Zato je došao na ideju o uvozu u Kinu raznovrsnih kapa iz inostranstva.

U Kini ima više od 20 miliona muslimana kojima se eventualno dopadaju ti proizvodi i potrebni su im, ali na kineskom tržištu toga nema. Zato sam odmah odlučio da sa sobom donesem iz Bangladeša, Pakistana i Saudijske Arabije kape i da ih prodajem u Kini.

Eso Han je od toga zaradio nešto novca, ali je više puta razmišljao zašto da takve marame ne proizvode oni sami, da bi se podmirilo tržište unutar zemlje, pa čak i da izvoze u inostranstvo. U čitavom svetu postoji više od milijardu muslimana, što je zaista veliko medjunarodno tržište za njihove nacionalne proizvode.

Nakon dve godine prodaje, imao sam nameru da izvozim svoje proizvode u druge zemlje, zbog čega je potrebno proširenje obima radionice.

Početkom 1998. godine Eso Han je uložio svu svoju ušteđevinu od 30 hiljada juana i u Ćinghaju, njegovom rodnom gradu, otvorio fabriku koja proizvodi muslimanske marame i tapiserije. Zbog nedostatka novčanih sredstava na početku je radilo samo pet radnika i to ručno. Dnevno je izradjivano tek dvedesetak kapa.

Radi povećanja proizvodnje i poboljšanja kvaliteta proizvoda Eso Han je išao u brojne arapske zemlje radi ispitivanja i izučavanja tradicionalne tehnologije za izradu kapa.

Ručna izrada neminovno nosi visoku cenu. Bio sam prinudjen da razmislim o drugim merama i načinima proizvodnje.

Krajem 2000. godine kompanija Jiđia je zajedno sa dva preduzeća u Ćingdaou, odnosno u Pekingu, uspešno formirala prvu visoko naučno-tehnološku proizvodnu liniju vezova pomoću kompjutera, kojih sada ima preko 130. Zahvaljujući tome cena koštanja za svaku kapu snižena je sa četiri na jedan juan. Nakon toga je iskorišteno još nekoliko proizvodnih linija za proizvodnju drugih vrsta predmeta, kao što su muslimanske nošnje, ukrasi, tapiserije i t.d, i dalje je proširen obim proizvodnje.

Kroz desetogodišnje napore proizvodi kompanije Jiđia uspešno su kročili na medjunarodno tržište. Zamenik generalnog direktora kompanije Han Dečeng je novinarima rekao:

Ove godine je u kompaniju došlo 12 kupaca iz Saudijske Arabije, Nigerije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih arapskih zemalja. Medju njima je samo jedno preduzeće iz Saudijske Arabije poručilo osam miliona kapa. Sada kompanija Jiđia masovno izvozi svoje proizvode na Bliski istok i južnu Aziju i zauzeli su tržište u provincijama Ćinghaj, Gansu, Junan i Sinđiang-ujgurskoj autonomnoj pokrajini.