U opštini Suo Ga u provinciji Guidžou na jugo-zapadu Kine, smeštena je filijala jedne od kineskih nacionalnih manjina Miao, čije žene nose dugački rog kao ukras na glavi. Ovu filijalu nacionalne manjine Miao broji tek nešto više od 4000 stanovnika koji žive na visokim planinama gde vlada velika hladnoća. Savremenici smatraju da pripadnici ovog mesta žive tajanstvenim i nomadsko-plemenskim životom. Novinari našeg Radija nedavno su u selu Long Đia uživali u koloritu ovog podneblja.

Devojke i momci sela Long Đia u prazničnim narodnim nošnjama, držeći u rukama čaše od bivolskog roga pune rakije od pirinča i pevajući «Zdravicu», dočekali su nas na ulazu u selo. Prema njihovom običaju gosti mogu ući u selo tek kada popiju tri čaše rakije.

Žene su svoje duge kose obmotale oko dugačkog ukrasnog štapa u obliku bivolskog roga, koji deluje veoma težak. Ali je nacionalna manjina Miao poznata je baš po tome. Zašto žene ove narodnosti smatraju da je lep taj ukras na glavi? Gospodin Mu Huisjuj koji dobro poznaje kulturnu istoriju nacionalne manjine Miao u selu Suo Đia, novinarima je rekao:

Pošto se pripadnici ove narodnosti poljoprivrednom proizvodnjom bave koristeći bivola, bivo je životinja koju svi poštuju i njegov rog smatraju kao obeležje svoje nacionalnosti. To je prva verzija, a druga verzija kazuje da su se oni ranije bavili uglavnom lovom, a sva šumska divljač, jeleni, divlje svinje i t.d, imaju rogove. Zato su pripadnici ove narodnosti nosili ukrase na glavi u obliku roga, da bi divljač doveli u zabludu.

Devojka Sjun Đizai koja nosi takav ukras na glavi rekla je novinarima da svaki dan prilikom češljanja kose lanenim nitima plete kosu koja joj opadne i to ostavlja svojoj ćerki kao darove kada se uda. Taj običaj se prenosi pokolenjima. Miao nacionalnost smatra da je to oblik poštovanja predaka, jer sećanja na pretke bivaju čvrsto umotana u kosu.

Ovakva frizura je naša specifičnost, i naše starije žene radeći na polju nose takve frizure. Njihovu umotanu kosu ostavile su im u nasleđe majke ili bake. Zato mi na glavi crnom vunom obmotavamo upletenu maminu i svoju kosu.

Radi otkrivanja tajne ovog ukrasa žene narodnosti Miao su na licu mesta za novinare prikazale veštinu češljanja, pletenja i obmotavanja kose. Iako su bile veoma spretne, ipak im je za tako veliki ukras trebalo oko 40 minuta. Novinari su na kraju posetili etnološki muzej u selu Long Đia koji pokazuje život pripadnika nacionalne manjine Miao čije žene nose ukras na glavi u obliku roga. U cilju bolje zaštite i nasledjivanja tradicionalne kulture ove narodnosti Kina i Norveška su 1998. godine zajedno otvorile ovaj Etno-muzej.

Novinari su sa velikim interesovanjem detaljno razgledali muzej. Direktor muzeja, gospodin Mou Huisjuj, je rekao da se u muzeju, na površini od 120 kvadratnih kilometara prikazuju i čuvaju stambeni objekti, nošnje, nacionalni muzički instrumenti, proizvodna oruđa i predmeti za svakodnevnu upotrebu sa snimcima, filmovima i pisanim materijalima. Sva ova dokumentacija čuva običaje i navike svadbe i sahrane, kao i religijske svečanosti ove manjine.

Ovo je živi muzej bez ograde gde su većina eksponata živi ljudi, a glavni cilj je zaštita nacionalne kulture. Razvojem civilizacije i socijalnim progresom, kao i kulturnim razmenama i uticajima, neke stvari postepeno iščeznu, pre svega jezik, zatim nacionalni običaji i navike. Zato treba da spasavamo ono što imamo.

Uz pesmu koju pevaju devojke i momci za ispraćaj novinari su napustili selo Long Đia sa specifičnim nacionalnim koloritom filijale nacionalne manjine Miao, čije žene nose ukras na glavi u obliku roga. Hvala na pažnji i do slušanja.