Kina je zemlja drevne tradicije i prostrane teritorije. Svadbeni običaji stalno su se razvijali i menjali, ali nije promenjena atmosfera na svadbi, svečana, topla i srećna. U drevnoj Kini svadba se sastojala od 6 delova, a najvažniji su: darovanje prilikom prosidbe, darovanje prilikom veridbe i sam čin svadbe. U drevno doba, ako se momak zagleda u neku devojku, on bi zamolio provodadžiju da poseti devojčinu porodicu da bi ubedio njene roditelje da prihvate momka. Tom prilikom, momačka strana daje poklone ne samo provodadžiji, već i devojičinim roditeljima, šalje darove po provodadžiji. Tatim se preko provodadžije razmene dokumenti sa imenima i godimnama momka i devojke. Kontakti pošinju pošto su se dve strane dogovorile. Birajući srećan datum, momčka strana posećuje devojičinu u cilju upoznavanja detalja o devojci i njenoj porodici. Takodje je postojao i običaj da devojčini roditelji posete budućeg zeta. Ali u drevno doba je bila zabranjena poseta devojke budućem mužu, pre braka. Sadašnji običaj je sasvim drugačiji. Uz pratnju roditelja, devojka posećuje momačku porodicu. A u selima u okolini Pekinga, brak je izvestan ukoliko devojka i njeni roditelji počaste momka ručkom. Veridba je bila najvažniji korak na putu do braka. Iako je to dogovor bez dokumenata od pravnog značaja. Običaj je da prilikom veridbe, momačka strana devojkci i njenim roditeljima daruje poklon. U južnom kineskom gradu Vendžou, par prstenova kao spojeni krugovi, u drevnim slikovnim znacima simbolišu neraskidiv brak. Po tradicionalnom gledištu, dogovor ne sme da se menja nakon veridbe i zabranjeno je da se obavlja veridba sa nekim drugim. Nakon protokolarnih priprema, na redu je ceremonjia svadbe koja je vrhunac i najznačajniji deo svadbenih običaja. Na dan venčanja, malda nosi crvenu haljinu koja simboliše sreću i radost. Medjutim danas mlade obično nose belu venčanicu. U drevno doba, prilikom odlaska od roditelja, mlada ide plačući. Čim stigne u mladoženinu kuću, počinje svadba. U pojedinim mestima, mlada mora da preskoči mangal kako bi oterala nesreću i udahnula život novoj porodici. Zatim mlada i mladoženja ulaze u bračnu sobu gde se klanjaju prvo nebu i zemlji zatim roditeljima i najzad jedno drugome. Posle toga, bračni par pije vino ruku preko ruke. Osim toga, na dan venčanja mladenci u novoj sobi odseku jedno drugom po pramen kose koja se čuva kao zaloga skladnih odnosa. Svadbeni banket je vrhunac svadbe. Običaj je da se svadbeni banket u kineskom zove radosni banket, a učešće na svadbi se naziva pijenjem radosnog vina. U narodu svadba je najsvečniji običaj. Za vreme banketa, mlada mora ličnno da goste pošasti rakijom i jelom u znak zahvalnosti. Bračna soba zove se i soba radsti. Zabava u bračnoj sobi je poslednji deo svadbe. Učesnici zabave su obično mladi ljudi. Oni na sve načine stvaraju radosnu atmosferu.