Teško je verovati da sedokosi i nasmejani profesor nema još 50 godina. U njegovoj kancelariji, osim stola na kojem se nalaze kompjuter i telefon, puno je knjiga. Profesor je sa osmehom rekao da voli jednostavan život. Sam profesor Maklaik je o tome ovako rekao:

Što se tiče materijalnog života, smatram da je dovoljno obezbediti osnovne životne potrebe. Hoću da radim ono što želim i da obavljam korisne stvari, kako bi nešto korisno ostavio iza sebe.

Profesor Maklaik je postigao vidne rezultate u izučavanju kirgistanskog jezika. Kao glavni urednik on je sastavio i preveo mnogo dela, koja se tiču ove nacionalne manjine. Prema njegovom mišljenju jezik ne samo što predstavlja sredstvo za medjusobno razumevanje i razmenu mišljenja medju ljudima, već takodje utiče i na delo i misao ljudi. Izučavanje jezika jedne nacionalnosti ima veliki značaj za upoznavanje sa istorijom, kao i za budući razvoj te narodnosti.

Profesor Maklaik je mišljenja da se deca upoznaju sa svetom preko učenja jezika. Pripadnici nacionalne manjine Kirgiz uglavnom žive u planinskim podrčijima i njihova deca nemaju puno prilika da kontaktiraju sa decom izvan svog kraja. Zato su roditelji njihovi prvi učitelji. Govor roditelja utiče na rast dece i njihov kasniji život.

Na jednom medjunarodnom simpozijumu, govor profesora Maklaika o nacionalnosti Kirgiz je izazvao veliku pažnju učesnika. Posle tog govora Maklaika su primili državni rukovodioci Kirgizije i uručena mu je titula doživotnog poćasnog profesora Instituta za filologiju i kulturu.

Profesor Maklaik je stručnjak za kirgistansku nacionalnu epopeju «Manas», koja opisuje borbu članova 8 generacija porodice Manas protiv strane agresije, a radi zaštite zavičaja i ostvarenja mirnog života za Kirgistance. Ova epopeja ima veliku umetničku i kulturnu vrednost. Profesor je o njoj napisao desetinu članaka i uložio velike napore da se ova epopeja objavi na više jezika.

Izučavanje jezika je veliki posao, za koji je potrebno puno naučnog znanja. A još je teži rad na izučavanju jezika nacionalnih manjina, pošto je njihova upotreba ograničena i postoji malo pomoćnog materijala. U Sindjang – ujgurskoj autonomnoj pokrajini živi manje od 150 hiljada pripadnika nacionalne manjine Kirgiz, a većina njih se nalazi u zabačenim područjima ove pokrajine. Profesor Maklaik je, često prelazeći preko bezbroj planina i brda, išao u potragu za odredjenim ličnostima samo da bi potvrdio jednu reč ili neke činjenice vezane za jednu priču. Ali, prema njegovom mišljenju taj trud se isplati.

Sredjivanje jezika je veliki i dugotrajan posao. Kad počnem da radim na tome, potrebno je da čitam i analiziram veliku količinu materijala, i zato mogu da spavam samo po 5 sati dnevno. Ali ja volim da to radim, jer smatram da obavljam značajan posao. Za mene je veliko zadovoljstvo da pripadnici nacionalne manjine Kirgiz mogu da dobro poznaju istoriju sopstvene nacionalnosti i da čitaju knjige koje sam ja napisao.

Profesor Maklaik je sada generalni sekretar Sindjangškog instituta za kulturu i istoriju nacionalnosti Kirgiz, direktor redakcije časopisa «Jezika i prevod» i generalni sekretar Kineskog instituta za izučavanje epopeje «Manas». Peofesor još uvek marljivo radi na ovom značajnom i omiljenom poslu, da bi učinio još već napredk u izučavanju i sredjivanju jezika nacionalnih manjina.