Na kineskom sajmu knjiga prodaja knjiga klasične književnosti i knjiga iz istorije pokazuje trend brzog rasta. Sadržaji u vezi sa kineskom tradicionalnom kulturom na televiziji, internetu i drugim medijima takođe izazivaju interes garađana. Novinar je u svojim istraživanjima uvideo da u sadašnjem društvu Kinezi domovinu svog srca traže i pronalaze u drevnoj kineskoj kulturi. Detaljnije o tome u nastavku emisije.

Na sajmu knjiga održanom nedavno u Pekingu bilo je očigledno da je većina izdavača na posebno mesto izdvojila knjige u vezi sa kineskom tradicionalnom kulturom. Iz samog naziva nekih knjiga može se videti da se ove knjige ponovo bave tumačenjem tradicionalne kulture. Jedan od izdavača je svečano predstavio svoju seriju knjiga od ručno crtanih slika o carevima u proteklih pet hiljada godina. Reklamna poruka je da je ova serija knjiga namenjena čitaocima od 6 do 99 godina i da će čitaocima pomoći da bolje spoznaju kinesku istoriju. Upravnik izdavačke kuće savremene svetske književnosti, Song Zude, je rekao da broj rezervisanih knjiga iz te serije čini trećinu ukupne količine rezervacija ove izdavačke kuće. On je rekao:  

Tradiciona kultura sada doživljava procvat. Na osnovu ispitivanja, smatramo da medju čitaocima vlada velika potražnja za knjigama iz ove oblasti. Sada se sve više ljudi interesuje za tradicionalnu kulturu. Kinesko kulturno bogatstvo traje već pet hiljada godina, ljudi se osvrću na svoju prošlost da bi je shvatili, to je normalno. Smatram da je povratak tradiciji tek na početku i da još postoji veliki prostor za razvoj.

Kina ima istoriju dugu nekoliko hiljada godina. Uz razvoj društva, zapadna kultura i način mišljenja su ušli u Kinu, a kineska drevna tradiciona kultura je postepeno uzmicala. Zadnjih godina ovakva situacija se iz osnova menja.

Džu Lijong radi u medijima za strane jezike. U slobodno vreme voli da čita dela klasične književnosti i da razmišlja o kineskoj kulturi. On ima svoje mišljenje o preporodu tradicionalne kulture u društvu. On je naveo:

Učio sam strane jezike. Sada mislim da se nisam dovoljno posvetio proučavanju kineske kulture. Kad razgovaram sa prijateljima iz drugih zemalja, oni žele da čuju moje tumačenje kineske kulture, jer sam Kinez. Na žalost, ne mogu im mnogo pričati o tome. Na tu temu ni ja sam ne znam dovoljno. Od osnovne škole do fukulteta, samo sam površno učio o kineskoj kulturi. Naš način mišljenja i znanja koja posedujemo prenesena su iz zapadne kulture. Malo znamo o znanjima i mudrosti koju su naši preci akumulirali u proteklih nekoliko hiljada godina. Zato sada tražimo ono što smo ignorisali i spoznjemo njihovu srž.

Radi podmirivanja građanskih zahteva, emisija " Škola sto eksperata"na Kineskoj centralnoj televiziji je postala program sa velikom gledanošću. Mnogi naučnici u emisiji su nanovo tumačili i davali ocenu kineskim klasičnim delima. Oni su na duhovit način, kombinujući drevne mudrosti sa sadašnjim društvenim životom, komentarisali savremena zbivanja ili ocenjivali protekla. Ovakav program je ne samo privukao veliki broj gledalaca već izazivao groznicu prodaje klasičnih dela. Na primer knjiga "Iskušenje Tri kraljevstva"od profesora i predavača iz ove emisije Ji Džongtiana, nekoliko nedelja uzastopno nalazi se na prvom mestu na listi prodaje. Ova knjiga daje savremeno tumačenje istorije Kine u trećem veku pre nove ere, odnosno u periodu poznatom pod nazivom Tri kraljevstva. Knjiga "Iskustvo iz Lunjua"od profesora Ju Dan je ponovno tumačenje klasične konfučijanske filozofije. Ova knjiga je zabeležila rekord time što je za 40 dana prodato milion i po primeraka. Ju Dan smatra da narodne mase treba da u tradicionalnoj kulturi traže toplinu i koordinate u životu. Ona je rekla:

Zbog prevelikih promena u društvu, svi sve više komplikujemo, puni smo strahova i briga. Treba nam više jednostavnih, toplih, mirnih i običnih stvari. Zato mi danas samo treba da učinimo jedan posao, odnosno da tražimo osnovni značaj i suštinu iz klasičnih teorija. Kakva će biti naša kultura u 21 veku? Smatram da je raznolikost najzdravija forma. Kad u našim srcima postoji zapadna kultura, onda oživljavamo i kinesku tradicionu kulturu.

Iako je potražnja Kineza za istorijskom duhovnošću i tradicionalnom kulturom postala popularna, ljudi treba da sačuvaju mir i razum svog unutrašnjeg ja. Profesor klasične književnosti na kineskom Falultetu za medije i komunikacije Juan Ćingfeng je mišljenja da je oživljavanje tradicionalne kulture oličenje oživljavanja pravih vrednosti i pojava koja će sigurno opstati u razvoju kineskog društva. On je rekao:

To je oličenje oživljavanja vrednosti tradicionalne kulture. Ovakvo stanje nije počelo prodajom knjiga klasičnih dela u 2006. godini. U stvari ova promena već je počela sprovođenjem reformi i otvaranja Kine prema svetu, odnosno od kraja 70-tih godina prošlog veka. Mislim da je to proces koji se ponavlja. U stvari to je ponovno upoznavanje, ponovna ocena istorije, to je proces koji će biti od koristi društvu, politici, privredi, reformi čak i povećanju životnog standarda naroda.

Profesor Juan je naveo da će ljudi bilo kojeg vremena tražiti korene u svojoj tradicionalnoj kulturi i osvrtati se na prošlost u toku razvoja. Život pojedinca, razvoj kulture, nastanak i razvoj jednog naroda, sve ima svoje korene kojima se vraća i iz kojih crpi svoju snagu.