40-togodišnji gospodin Džao Ronhao živi u selu Sinfa. To je selo koje uglavnom naseljavaju pripadnici korejske nacionalne manjine, a nalazi se u autonomnoj pokrajini Unutrašnja Mongolija na severu Kine. Pre pet godina on je zajedno sa nekoliko stanovnika ovog sela otišao u Južnu Koreju da poseti rodbinu. Za vreme tromesečne posete Južnoj Koreji radio je na privremenim poslovima. Na pamet mu nije padala zamisao da tamo radi tri godine. Svojom marljivošću i trudom stekao je veliko priznanje direktora fabrike za proizvodnju pića, koji ga je primio za stalno.

Na početku sam u fabrici radio sve i svašta. Tek posle mesec dana stekao sam poverenje direktora i počeo da upravljam mašinom za pakovanje, što je bio moj stalni posao. Dnevno sam radio u proseku 12 sati, a mesečno zaradjivao 8000 juana. U Južnoj Koreji sam radio tri godine.

Džao Ronhao uopšte nije verovao da može toliko zarađivati. Pripadnici korejske nacionalne manjine u selu Sinfa vekovima gaje pirinač, a godišnji prihodi po glavi stanovnika iznose samo oko 1000 juana.

Džao Ronhao je trogodišnjim radom u inostranstvu ne samo zaradio mnogo para, već je proširio svoje vidike, shvativši da osnovni uzrok siromaštva u rodnom selu leži u monolitnoj strukturi proizvodnje pirinča. Takav način života jedino može rešiti pitanje ishrane i odevanja. Zato mu je pala na pamet spasonosna ideja da izmeni tamošnju proizvodnu strukturu.

Nakon povratka u domovinu Džao Ronhao je odmah otišao u institut za uzgoj grožđa u gradu Laidžou, u provinciji Šandong na istoku zemlje, gde je završio kurs i kupio neke vrste grožđa podesne za gajenje u njegovom selu. Novinarima je izjavio da su, nakon ispitivanja, stručnjaci dali zaključak da je zemljište u selu Sinfa podesno za uzgoj grožđa. Džao Ronhao ima nameru da gajenjem ove vrste voća pomogne svojim zemljacima u izbavljanju iz siromaštva.

Pored toga, Džao Ronhao je u svoje selo pozvao Le Minhoa iz Južne Koreje, direktora fabrike u kojoj je on radio, radi ispitivanja tržišta u cilju investiranja u odgovarajuće objekte. Funkcioner seoske uprave gospodja He Siaojan je novinarima rekla da je ovaj direktor već dva puta boravio u selu. Ona je istakla:

Direktor Le Minho se interesuje za ovdašnju prirodu i politiku o povlasticama za strane investitore. Ima želju da ovde investira, naročito u gajenje slatkovodne ribe.

Gospodja Han Sudžen takodje je jedna od prvih stanovnika iz ovog sela koji su počeli da rade u Južnoj Koreji. Devedesetih godina prošlog veka ona je često sa svojim mužem posećivala svekrvu u Seulu. U to vreme se bavila trgovinom gradjevinskog materijala i od toga je dobro zarađivala. Ostala je tamo više od dve godine.

Više od polovine seljaka korejske nacionalne manjine u selu Sinfa ima radno iskustvo u inostranstvu. Njihova najveća prednost je poznavanje jezika. Pre nekoliko stotina godina njihovi preci su se preselili sa korejskog poluostrva u severo-istočnu Kinu. Funkcioner seoske uprave gospodja Ho Siaojan je naglasila da je radi podsticaja seljaka da rade u inostranstvu uprava pružala brojne povoljne uslove.

Na primer, zadržavanje prava na korišćenje zemljišta u selu, skraćivanje procedure za odlazak na rad u inostranstvu i t.d.

Ho Siaojan je podvukla da su, zahvaljujući radu u inotranstvu, poboljšani životni uslovi seljaka koji sa još većim entuzijazmom grade svoj zavičaj. U selu Sinfa sada se gaji grožđe, slatkovodna riba i razvijaju se druge proizvodne grane. Ona je uverena da će kroz nekoliko godina seljaci ovog sela živeti još bolje nego sada.