Pećinski hram Mogao u Dunghuangu na severozapadu Kine predstavlja najveličanstveniju i najbolje sačuvanu umetničku riznicu budizma u svetu, koji je 1987. godine Unesko uvrstio na listu svetske kulturne baštine. Komisija za svetsku kulturnu baštinu tako ocenjuje pećinski hram Mogao: Hram je čuven u svetu svojim izvanrednim skulpturama i preskama koje prikazuju milenijumsku budističku umetnost.

Pećinski hram Muogao takodje se zove «Pećine hiljadu Buda». On se nalazi na istočnom podnožju planine Minša, 25 kilometara jugoistočno od grada Dunhuanga u severozapadnoj kineskoj provinciji Gansu i ima više od hiljadu pećina. Prema istorijskim zapisima, ove pećine su gradjene tokom hiljadu godina od 4. do 14. veka nove ere i ukupne su dužine blizu 30 kilometara. Prilikom kopanja pećina, ljudi su u njima gravirali statue buda i freske. Pošto se hram nalazi na drevnom putu svile, on je postao i raskrsnica istočnih i zapadnih religija i kultura. U pećinskom hramu Mogao razne zapadne kulture i umetnosti su se harmonično kombinovale sa kineskom nacionalnom umetnošću.

Zbog istorijske promene i ljudskog podrivanja, danas njegov pećinski blok obuhvata više od 700 pećina od kojih u 492 postoje raznobojne skulpture i freske različite veličine. Velike pećine izgledaju veličanstveno, a male su fascinantne na svojevrstan način. Na freskama su uglavnom priče o budističkim kanonima. U jednoj od tih pećina 1900. godine pronadjeno je 50 hiljada dragocenih dokumenata o kulturi, religiji i društvu, kao i razmeni izmedju kineske i evropske kulture. Ovi dokumenti su produbili poimanja o drevnoj Kini i ispunili praznine u nekim naučnim oblastima. Iako je prošlo hiljadu i 600 godina od 4. veka, većina fresaka i skulptura u ovim pećinama je dobro sačuvana i još ima sveže boje. Trenutno 25 ovih pećina je otvoreno za turiste, ali oni u njih mogu da udu samo sa vodičem.

On obično najpre turiste vodi do pećine broj 96, jer je to najveća pećina i ima simbolički značaj. Ispred ulaza u nju nalazi se devetospratni dvorac — simbol pećinskog hrama Muogao. Da čujemo kako devojka-vodić turistima Liu Honli objašnjava detalje o ovoj pećini: «Ovo je najveća statua Bude u pećinskom hramu Muogao i zove se budući Buda. Statua je visoka 35.5 metara i predstavlja najveću kamenu statuu Bude u svetu. Ova pećina je otkopana 695. godine naše ere i više puta je renovirana».

Razgledanje fresaka u pećinama takodje je obavezni program posete jer su one važan deo pećinskog hrama Muogao. Medju freskama, najviše je onih sa letećim boginjama koje pevaju, plešu i bacaju cveće vernicima dok se sakupljaju da slušaju budističke kanone. Njih ima u svakoj pećini. Predstavljene su kako lete po nebu ili kako sviraju muzički instrument Pipa, ili pak kako plešući bacaju cveće. Neke od tih boginja iako nemaju krila, lete po nebu i izgledaju veoma romantično. Fasciniraju i boginje koje sviraju na kineskom nacionalnom muzičkom instrumentu «Pipa». Ima ih u pećinama broj 172 i 112. Ove lepotice, predstavljene su kako stoje jednom nogom na zemlji, druga im je prebačena preko ramena, a na ledjima se nalazi «Pipa» na kojoj one sviraju obema rukama.

Potrebno je da vam saopštim još jednu važnu informaciju. U pećinskom bloku postoji nekoliko pećina koje se retko otvaraju turistima. Medjutim, ukoliko želite da potrošite malo više para, možete ih posetiti. Na primer, u pećini broj 158 postoji statua jednog ležećeg Bude Šigamonija dugačka 16 metara. Ležeći Buda u ovoj pećini je čuven u zemlji i inostranstvu. Kopija te statue, dugačka 11 metara, bila je izložena u Pekingu, Hongkongu i Tajbeju i izazvala je senzaciju. Možete onda zamisliti kakva osećanja izaziva gledanje orginala. Ležeći Buda ima prekrasne linije tela i lica. Obrve su mu poput luka. Oči, usta i nos su odlično ukombinovani. Sve to daje jednu fanstastičku sliku.

Kineska vlada poklanja veliku npažnju na zaštitu pećinskog hrama Mogao. Nedavno je kineska vlada odvojila 200 miliona juana za izgradnju numeričke fiktivne pećine Mogao za posetioce. Na taj način posetioci mogu da pomoću savremenih elektronskih sredstava upoznaju razne pećine i skulpture i freske u njima, a ne treba da u njih uđu. Tako će pećine i predmeti u njima biti dobro sačuvani i zaštićeni.