Veoma davno u jednom selu hanijske narodnosti živela je lepa i talentovana devojka. Svaki dan uveče ljudi su se sakupljali u dvorištu njene kuće da je slušaju kako peva. Jednog dana djavo ju je oteo, odveo u planinsku pećinu i pokušao da prinudi da peva za djavole. Pošto je devojka odbila taj zahtev, djavoli su joj odsekli jezik i bacili je u gluvu šumu. Saznavši za ovu nesreću, jedan dobrodušan svetac je došao da je spase. Napravio je jedan muzički instrument od bambusa i poklonio ga devojci kako bi, iako nema jezik, ovim instrumentom mogla I dalje da peva.

Dragi slušaoci, takozvani ''bambusni jezik'' iz ove priče je instrument '' Bavu ''. Pošto može veoma slikovito da izražava razna osećanja čoveka, nazvan je '' Govorni instrument ''.

Duvački instrument Bavu uglavnom je popularan u jugozapadnim kineskim regionima gde žive pripadnici hanijske, jijske, vaske i drugih nacionalnih manjina. Bavu je njihovi omiljeni muzički instrument.

Sve do 50tih godina Bavu je bio samo folklorna igračka. Tek posle 1956. godine uvršten je u red kineskih nacionalnih muzičkih instrumenata. Zahvaljujući višegodišnjim neprestanim usavršavanjem, današnji Bavu je postao kolor-instrument sa velikom izražajnošću u sastavu orkestra.