Prvog jula ove godine puštena je u promet železnička pruga Ćinghai-Tibet koja se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini na svetu,pa je zahvaljujući tome okončana istorija u kojoj Tibet nije imao železničku prugu. Ova železnička pruga donela je za više od 2 miliona Tinetanaca ne samo brz i udoban saobraćaj i jeftinije predmete za svakodnevnu upotrebu, već i najvažnije, promenila je njihov način života i razmišljanja. O tome ćemo vam govoriti u našoj današnjoj emisiji.

70-godišnji Dođevangza je stočar koji živi u reonu Naću u severnom delu Tibeta. Ima 7 članova porodice koji se uglavnom bave stočarstvom, gajeći oko 30 jakova i 100 ovnova. 2002. godine brojni radnici su došli ovde i počeli izgradnju železničke pruge u blizini njegove kuće. Odlučio je da iskoristi priliku i da se počne baviti trgovinom.

U blizini gradilišta otvorio sam prodavnicu, u kojoj se prodaju pivo, cigarete, osušeni rezanci, namirnice i drugi predmeti za svakodnevnu upotrebu.

Njegovi prošlogodišnji prihodi od trgovine dostigli su oko 3 hiljade kineskih juana.

Pored toga svi članovi porodice su i članovi mesne brigade za očuvanje pruge i od toga dobijaju plate. Zahvaljujući tome prihodi porodice Dođevangza u prošloj godini povećani su za dva puta, dostigavši više od 10 hiljada juana.

U razgovoru sa železničkim radnicima, Dođevangza je dobio mnogo informacija o tržištu stočarskih proizvoda izvan njegovog regiona. Zato je počeo planirati da se, koristeći se železničkom prugom, bavi trgovinom i u drugim reonima Tibeta, pa čak i u drugim provincijama: da prodaje svoje proizvode,ovnujske i kože jaka i vunu, a da za meštane nabavlja potrebne predmete.

Student novinarstva na univerzitetu Lasa Lojasangsi veoma je srećan zbog puštanja u promet železničke pruge Ćinghai-Tibet. Uvek je želeo da učestvuje na simpozijumima ili drugarskim skupovima sa univerzitetima iz unutrašnjosti zemlje. Ranije to nije bilo moguće zbog nerazvijenog saobraćaja. Dogradnjom ove pruge Lojasangsi je odmah počeo kontaktirati sa visokim školama u unutrašnjosti i raspravljati sa njima o organizovanju drugarskih skupova i simpozijuma. On je rekao da studenti iz unutrašnjosti gaje veliko interesovanje za njegov predlog, jer i oni žele da dodju na Tibet i da lično vide ovaj tajanstveni deo zemlje.

Gospodin Vang Daijuan, zamenik načelnika privrednog odeljenja pri tibetanskoj akademiji društvenih nauka, je mišljenja da će puštanjem u promet ove železničke pruge biti otvorena tradicionalna tibetanska kultura i promenjen način života mnogih Tibetanaca.

Zahvaljujući ovoj železničkoj pruzi razbijena je zatvorenost tibetanske kulture. Uskoro će biti kulturnih razmena izmedju tibetanske i drugih nacionalnih manjina u Kini. Dolazak sve većeg broja ljudi na Tibet iz unutrašnjosti zemlje postepeno će uticati na način života i način prikazivanja tamošnje društvene kulture.

Vang Daijuan je istakao da je povećan broj turista na Tibetu. Dnevno na Tibet dolazi oko 4 hiljade turista vozovima, a oko 5 hiljada ljudi avionom,što znači da je broj turista u toj autonomnoj pokrajini je udvostručen. U takvoj situaciji zaštita tamošnjih istorijskih spomenika je izazvala veliku pažnju društva.

Na tu temu je 39-togodišnji veliki lama Nimatsering već počeo svoju akciju. On je rekao novinarima:

Planirao sam da kontaktiram sa železnicom i da predložim da se u vozovima organizuje propaganda o zaštiti sredine i istorijskih spomenika kao i upoznavanje turista sa tibetanskom kulturom.

Železnička pruga Ćinghai-Tibet je san i nada brojnih ljudi. Živi buda Njida je rekao sledeće:

Železnička pruga Ćinghai-Tibet je put sreće, put privrede. Pretpostavimo da je voda reke Jaluzangbu mastilo, a planina Himalaji pero,ni sa tim ne bismo mogli izraziti radost tibetanskog naroda zbog puštanja u promet ove železničke pruge.