Ova melodija govori o jednoj od najpoztijih kineskih tradicionalnih leganda, prema kojoj je na početku našeg sveta svemir izgledao kao jedno ogromno jaje. Unutra je bilo vrlo mračno, a nije bilo ni istoka, juga, severa, ni zapada. Međutim, u ovom jajetu se začeo jedan veliki heroj po imenu Pan Gu.

Pan Gu je u jajetu boravio osam hiljda godine. Jednog dana, najzad se iz dubokog sna probudio. Svim snagama je zamahnuo sekirom, i uporedo sa strašnim jakim zvukom, ogromno jaje je naprslo. One lake stvari su počele da se podižu na više i najzad su postale nebo, a druge teške stvari su potonule i postale zemlja. Međutim, bojao se da se nebo i zemlje ponovo ne spoje, pa je odlučio da nosi nebo na glavi a zemlju da lupa nogama.

Pan Gu je bio heroj sa čarobnim sposobnostima. On je mogao da raste svaki dan po devet puta. Uporedo sa njegovim rastom, nebo se svakoga dana podizalo i zemlja se debljala. Tako je prošlo 18 hiljada godina, Pan Gu je postao gigant sa visinom od 90 hiljada kilometara. Posle toga, još je prošlo bezbroj godina, nebo i zemlja su postali stabilni i nisu se mogli ponovo spojiti. Pan Gu je upotrebio svu snagu, te nije mogao da više drži svoje ogromno telo, i počeo je da pada.

Pre smrti, Pan Gu je doživeo velike promene. Njegovo levo oko je postalo u sunce, desno mesec, posledniji dah se pretvorio u vetar i oblake, a posledniji glas u grom. Kosa mu se pretvorila u zvezde, ruke i noge u planine, krv u reke i jezera, koža u cveće, zubi i kost u zlato, srebro i druge rude......i tako je nastao naš svet.