U to drevno doba, prema nekim istorijskim podacima, majstori svog zanata pravili su čaj od biljaka koje su prethodno osušene na suncu, a zatim su stavljane u kipuću vodu. Ovakav napitak obično je zaslađivan i služen u posebnim posudama, a uživanje u čaju s vremenom se pretvorilo u pravi ritual.

Od svog nastanka čaj je važio za zdravo i osvežavajuće piće. Na samom početku naše ere raspredale su se brojne priče o ovom napitku i njegovom značaju za zdravlje. Ipak, tek u vreme dinastije Teng, u prvom veku nove ere, čaj je postao kinesko nacionalno piće. U to vreme napisana je i prva knjiga o čaju, u kojoj je opisana njegova istorija, plantaže na kojima su se gajile biljke za čaj, ali i načini na koje se može praviti ovaj popularni topli napitak. Veština pravljenja čaja i njegova popularnost prenete su iz Kine u Indiju, Japan i druge zemlje i vrlo brzo čaj je počeo da se redovno pije na ostalim kontinentima, pa i na najstarijem.

Prema nekim istorijskim podacima, čaj je u Velikoj Britaniji promovisala i popularisala Katarina, supruga Čarlsa Drugog, početkom sedamnaestog veka. U godinama koje su usledile od pijenja čaja stvorena je prava ceremonija, dok je do kraja sledećeg veka postao običaj da se čaj svakodnevno služi u pet posle podne, uz obavezne sendviče ili sitne kolače. Skoro 400 godina Englezi su verni tradiciji pijenja ovog toplog napitka, po kojem su odavno postali poznati širom sveta.

Moderno doba donelo je sa sobom nova pića, ali je popularnost čaja ostala nesmanjena sve do današnjih dana. Način pripremanja čaja nije se bitno menjao od svog nastanka do danas, jedino što su starinske cediljke u međuvremenu zamenjene specijalnim filtar vrećicama za jednokratnu upotrebu. Ipak, u mnogim zemljama zadržan je starinski način pravljenja ovog toplog napitka od biljaka, uz obavezno držanje cediljke sa čajem u vrućoj vodi.